Prosvetni glasnik

ИАУКЛ П НАСХАВА

725

У распореду је свуда на место немачког језпка стављен сраски, како би се боље уочила одвојеност његова код нас од страних језика. Министарским расиисом од 24. октобра 1837. о чувању здравља по школама, наглашено је нарочито, „да су закони и уобнчајени број недељних часова, као и целокупна гимназијска уредба израчунати исто тако мало за слабе као и за необично даровите, но много више за обичне умне н телесне снаге и да према оцени лекара дневно четирн часа пре подне и у четпри дана у недељи два часа но подне нису ништа много, кад се у свима гимназијама посде другог часа ире иодне и после првог часа иосле иодне даје ученицима одмор од четврт часа ради окрепљења на слободном ваздуху, а између свих осталих часова допушта одмор бар од пет минута и између наставе пре н после подне повећи одмор бар од два часа, који се обично не употребљава ни на какав умни рад. Даље се добивају са два слободна дана после подне, са недељом и разним већим одморима, који заузимају отприлике шести део године, мањи или већи размаци н оставља се ученицима за отпочнвање духа и веџбање тела доста времена. Код таквог правилног прекидања часова, као и услед целокупног више или мање испитивајућег начина и облика школске наставе, четири или шест часова бављења у светлим, проветреним, пространим и са целисходним становима и скамијама снабдевеним учионицама не могу спречавати природно развијање тела и у оиште по здравље школске младежи не могу имати друге опасности до оне, која је нераздвојно у вези са сваким начином живота, праћеним дугим седењем. Као нормална мера узета је 32 часа на недељу. (Види: расиоред часова са изостављањем, иредавања иосле иодне).

^Јоггпзег је ноставно три главна узрока за преоптерећеност, а то су: множина наставних иредмета, велики број наставних часова и сувишно задавапе домаКих задатика. Што се множине наставних предмета тиче, њу ће бити тешко избећи, ако се жели да гимназаје и реалне гимназије иостигну нрописани им цпљ. 1892. заведеним расиор^дима за Пруску хтело се извести растерећење у томе правцу, док је с друге стране министарским расписом од 13. октобра 1895., на предлог директора наређено да се латински у вишим разредима гимназија и реалних гимназија за један час недељно више предаје. Али су се том наредбом директори мало користили. Данас се, као што је познато, тежи у противном правцу, да се време употребљено за старе језике скрати, а да се на место тога новији језици и они предмети, који засецају у практични живот, што више обрађују. Разностраност наставних иредмета■ ствараће много мање умор, ако би им се у ра-