Prosvetni glasnik

752

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Али са недовољног броја наспрника и ретке насељености појединих крајева то је наређење остало неизвршено. Год. 1741. допуштено је парохијама да уређује школе према положају земље а по свом нахођењу. Градске школе зваде су се у почетку овога века „пжме за сиромахе" иа им је и организација одговарала томе називу. Тек 1848. год. издат је закон којим су организоване основне школе по градовима. Општа организација сеоских основних школа обухваћена је законом од 1827. год. Оне су у почетку биле под надзором свештеника, али им је успех био све бољи и бољи, док 1860. год. не изиђе закон којим се заводе сталне школе у свакој школској општини, одређује обавезно трајање учења, уводе у програм неки предмети световног карактера, побољшава материјално стање и стручна спрема наставника и организује како треба управа и надзор школа. Од тада се осети још већи напредак, потпомогнут још и субвенцијом државном, која је расла из године у годину. Године 1889. издат је нов закон, који и данас важи, и од тада не само да је основна настава напредовала, него је утврђена још јача веза међу основним и средњим школама. а) Административна организација и наставни ирограми. Осповна школа у Норвешкој траје 7 година и прима децу од 7—14 год. Настава је бесилатна и обавезна, и ако похођење школе није обавезно, што ће рећи да сва сеоска деца од 8—15. г. и градска од 7—15. год. морају походити школу, ако нису другим каквим начином добила наставу, која би одговарала оној добивеној у основној школи. Иначе су прогшсане казне за родитеље п стараоце дечје у случају избегавања . школске дужности. Школом управља школски одбор. У њему су: један свештеник, председник општинског одбора, један учитељ или учитељица које колегијум избере и онолико грађана (или грађанки) колико општински одбор нађе за потребно изабрати, већином од ђачких родитеља. Школски одбор бира сам нредседника, одређује дужности наставника, утврђује наставни план и употребу времена и одређује изворе за издржавање школа. Он надзирава и наставу ван школе п установљава за сваку школу надзорни одбор, који се састоји из три члана, од којих једнога бира школски одбор а двојицу родитељи дечји. Овај одбор води рачуна о похођењу школа. У великим градовива школски одбор бира школског надзорника, а кад има више основних школа, онда се поставља по један уиравитељ за сваку школу. У сваком округу постоји окружни школски одбор од 3 члана које бира генералнн окружни одбор. Овај се школски одбор бави школским стварима које су заједничке за цео округ, а може по потреби наименовати и окружног надзорника.