Prosvetni glasnik, 01. 02. 1901., str. 156

298

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

устанак од 1815. год., када смо добиди оно, за чим су наши стари тежили, онда ће им се груди напунити блаженством и с поносом ће осећати што су Срби. Она ће заволети своју дивну отаџбину Србију заједно са њеним брдима, рекама, градовима и тврдињама, њеним биљним и животињским царством, коју су поред школске наставе у подесној лектири још боље упознали; иоштоваће своје државне законе, и у њиховим мдађаним срцима сазреће одлука, да у временима опасности, заложе за њу своју крв и своје шиње. ж) Грађа треба да се бави само важним предметима. Књигу, која тежи да ученик у сдободним часовима забавља нешкодљивом лектиром, треба одбацити. Кинези су још мислили, да .сваку забавну књигу треба истиснути као и сувишно злато и игру", а Шлајермахер држи да. је читање због забаве штетно, јер ,оно убија живо посматрање и веже за сто, и т. д." Само лектира у којој садржина има праву вредност, потномаже циљ наставе и васнитања. „Омладину не може ништа више покваоити, него забава са сдабим или оним, што је још испод тога; сво.јим пустим, гдупим.и ограниченим начином заглупљује и ограничава и дечју душу." В. Обли^ Не само садржииу, већ и облик дечје књиге треба прилагодити дечијој природи, јер и узвишено и истинито утицаће слабо или никако, ако је оденуто онако, как*о не приличи грађи. Нарочито на осећај утиче обдик више него садржина. Гајбед згодно изражава облик песничког деда овим речима: ' „Ете всћбпе Гогт тасћ!. кет (ЈесИсМ, (1ег зсћбпе беЛапке ШШз аисћ посћ п1сћ(:; ев котпП (1гаи! ап, Лавв ЕеЈћ ип(1 8ее1е гиг 2и1еп 81шк1е зшћ уегтаћ1е." Ова погодба важн и за дечију књигу. Рикерт каже: „Садржина је камен темељац, ади посдедњи камен је обдик"! „ЛУепп <1и 1ић1е81, Давз ев лтаћг 181, ■»аа г1и 1ић1е84, 84е1Г ез <1аг, гићеп(1 ећ' шсћ1, Мз ез Иаг 181 аибзеп, те Б1г8 шпеп луаг. бо шсМ к1аг, Дазв (1и уегз^ећез! Дгап ги бопЛегп Кегп шн1 бсће^п, 80Н (1ег ће1(1 а1б етез зећез!; аш (1игсћ81сМ'§еп ЕЛе1з1:еш." У овим речима од истог песника лежи све, што се мора захтевати у дитерарном погдеду од облика. „Облик треба да одговара грађи, да ју са свију страна окружава и у свима правцима продире, да се обоје, садржина и обдик, нојаве као лепа цедина."