Prosvetni glasnik

школски лвхопис

181

речи, већ замуцкуј у и понављају поједине слогове. Учихељу је препоручено да обрати пажњу у прво време само на механичко читање и да се не жури у прелажењу чптанке. Писање је лоше. Из нисанака види се, да деца не држе ни перо правилно при писању, већ искривљено. Сем тога не воде ученици старање о томе, да се поједине црте слова разликују по дебљини, да се слова слажу по положају, да је подједнак размак слова од слова, н да су слова једнаке величине п написана од линије до линије. Учитељу је на то обраћена пажња и препоручено му, да ове захтеве увежбава са децом постепено — једно за другим. Сем тога да се обрати пажња на чистоћу и мастило, које се за писање употребљава. Приповедање одељака из Науке Хришћанске било је течно. Певање је било врло добро. Цртање — у колико се из цртанака види — бнло је. без успеха до сада с тога, што су деца била навикнута, да писаљком грчевнто притискују по хартији, те тиме губе правац при цртању линија. И овде је препоручено учитељу, да обрати пажњу на слободу и лакоћу покрета руке при цртању. —• Препоручено је такође, да се ублажи .викање ученика при одговарању као и да се учштељ својим мешањем при раду деце не истпче сувише на. рачун дечје самосталностп у исказивању мисли. Чистоћа ме није задовољпла како код деце тако и чистоћа учионице. Администрација је у толико непотпуна, што ннје вођена од ночетка школског рада. Узрок свију ових недостатака је у многоме у томе, што у ранијем разреду није учињено све, што је требало бити. Садањи пак наставник г. Н. Н. показао је својим предавањем довољио и воље и љубави као и сиособности, те се с тога потиисани нада, да ће прн другом прегледу наћи много бољи усиех. III разред Данас 29. новембра 1900. год. од 9—11 3 / 4 часа извршио сам преглед овога разреда. Учитељицу сам затекао у предавању читања и граматичке анализе ирочитанога градива. Читање је добро и прпродно; види се да је механизам читања савладан, те је с тога препоручено учитељици, да отпочне обраћати нажњу на естетичку страну читања. Граматичка анализа била је са размшпљањем и из јављања ученица види се, да је задобивено знање из граматике постало разредно знање (а не појединачно). — Рачунање је било успешно. Из књига за рачунске задатке види се, да је учитељнца настојала, да се увежбава брзо рачунање с неименованим бројевима и с претходно казаиом радњом рачунском. Препоручено јој је, да позније пређе и на задатке, у којима ће. деца код куће размишљати о одношајима бројних количина и тада радити. У школи предамном учптељица је задавала такве задатке и исти су успешно извођенн; само је боље, да учитељица више оставља саме ученице, да самостално — без њена помагања — израђују задатке. Из Науке Хришћанске неколико је ученица причало; ну то причање — и ако је било течно — није имало индпвидуални п дечји карактер, већ је впше по иаученом начпну изражавања из предавања или из књиге. Ако се узбуду деца навикавада на приповедање на свој начин изражавања, онда ће садржина цриповетке производити и већу топлину бсећања. Певање је бп.хо складно. У цртању су пређене врло просте Фигуре, те је с тога препоручено учитељици, да н теже ствари с децом црта. Иначе је цртање било чисто и добро. Писање је неједнако. У овом погледу датн су уиути учитељици приликом заједничког прегледа исписаних писанака. Само у. земљопису сам наншао на вербалистпчко знање, т. ј. на знање речи без замишљања геограФских предмета. помоћу дечје Фантазије као п без знања геограФског у другоме реду, а не у ономе, како је иредавано. 0 томе просветни гдасник, i књ. 2. св., 1901. 13