Prosvetni glasnik
13*
школски летонио
183
родннх нредмета и појава (зима) и види се, да о томе имају довољно знања, само их је и овде учитељица својим често непотребним питањима нрекидада, те није било самосталног излагања н ако га је могло бити. На крају су деца отпевала складно једну песму (хнмну). За време прегледа обратио сам особиту иажњу и на исписане нисанке. Нашао сам, да је нисање лоше. Чав сам код појединих ученица вндео, да су позније стране у писанкама лошије исписане, него раннје, што значи назадак. Ученице су само иреписивале из читанке, па је ипав одвећ много ногрешака и у погледу лепоте као и у погледу иравилности; излагања својих мисли није било, те се с тога учитељици препоручује, да и ту врсту писања (састави) уведе. Чистоћа п дисциплина нримерна. Види се, да учитељица има заузимљивости у свом иослу, и ако обрати пажњу на ове прнмедбе, то ће нпак бити успеха у овом разреду на крају школске године. * Када будем свршио те прегледе у свима разредима једнс школе, ја ћу држати веће у тој школ и, на коме ћемо иретресати погрешке и добре ствари у настави те школе, а када се сврше прегледи у свима шкодама, држаћу II веће свију учитеља са истим задатком. Ако приликом нрегледа наиђем код више наставника неправилан и неуспешан рад у једној и истој ствари, то ћу општим расписима на то обраћати пажљу наставницпма. Тако сам н. пр. урадио за депо. писање н цртање расписом, који овде прилажем. Управитељу основне школе Приликом прегледа појединих разреда опазио сам, да је писање, а тако исто и цртање, по све лоше. Како на писање тако и на цртање не обраћа се довољма пажња. Тако н. пр. при писању поједине речи нису подједнако удаљене једна од друге; слова су неједнака по величини, на неким су местима сувише једно уз друго, дов су на другом одвећ размакнута; ири писању се врло често илн прелазе одређене линпје или се до њих не додире; положај слова (нагнутост) је неједнак, поједине се линије пишу ненравилно: праве се линије иишу криво, а криве ћошкасто; поједине се линије пе разликују по дебљини. Сем ових погрешака у леиом писању, небројено је погрешака у иравилном писању, јер деца, чак и у најстаријем разреду, нису у стању ни из књиге да препишу какав чланак без погрешке, а о каквом писменом излагању својих мпсли нема ни помена. Како основна школа има задаћу, да да писменост као извежбаност, која по том треба да се употребљава у служби васпитања, то без сумње не може бити ни говора о истој служби писмености у васпитању, ако ни сама она нпје доведена до потребног савршенства. Што се тиче цртања — још је горе. Наставнпци цртају са својим ученицима врло мало. Избор цртежа је без икакве вредности. Не цртају се прво простији, па после сложенији цртежи ни у једном и истом разреду, а о каквој ноступности у цртању из разреда у разред нема ни иомена. Са ових разлога потребно је, да се на ове предмете обрати већа пажња. Ако при познијем прегледу у овоме не буде било напретка, то ћу ту околност имати у виду при давању оцена на крају године.