Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА 343

ђеве у прошлост нашега народа, то јача љубав ученика према раду, према српском имену. У трећеи се разреду уч;и нсторија српскога народа до краја.ХУ века. Чланци из историје, који улазе у читанку, не треба да иду даље од тога времена. Б1то буду разумљивије написани, у толико боље, а,ли ваља казивати само оно што је историјски тачно. Читанка не сме доћи у сукоб ни са једном научнол дисциплином. Чланци из историје Ч. Мијатовића н Ст. Сремца, који су унесени у ову читанку писани су патриотски, топло; поједина су места потпуно поетска. Али се ваља обазрети на то: хоће ли оно. што је нама лепо, бити деци јасно. .Рекао бих да је г. Шевић за тренутак то изгубио из вида. Највише је места дато лесмама, н&родним и уметничким. Мени се не свиде по неке од тих песама, као ћа пр. Ђакон Стеван и Два анЈјела, где мати верује двојици старих путника да ће прогледати њених девет слепо и прочути девет глуво, ако им дадне своје најмлађе дете да га закољу и крвљу тога невинашцета окропи њене дворе. Може се песма и свидети по саставу, али по садржинн и не бити лепа. За децу ваља одабрати »песме са лепом тенденцијом. Песми Баба Дуржава није места у читанци. Нејасна је по садржини песма Тихи иозив. Није за децу песма: Лаку ноА. Незгодна је по облику песма: Јееен. Могла би се лепшом заменити песма : КуКи. Гатке, по мом з г верењу, немају за, васпитање оне вродиости која им се жели придати. Ја не мислим да их потцењујем, кад ово кажем о њима. Не могу само да увидим корист коју ће имати ученик III раз., кад у својој читанци буде имао 5—6 или десетину на.родних арича. Али ако Главни Просветни Савет и нађе разлога да те народне ириче треба да уђу у читанку, предложио бих, у том случају, да се изоста.ве: Дивљак ш БиЛа1аз, јер по тенденцији својој не треба да уђу у школску књигу. Не чине ми се много боље ни ове две: Ђаво и његов шегрт и У цара Тројана ко.<је уши. Одељак Пошалице мален је по обиму, слаб по садржини. Жив ми братац, неКу само овај није никаква пошалица. Не измиче миого од ње ни она: Ерусолук. У Питалицама изоставити оне под 1 и 2. Има у овој читанци чланака који су већ познати ученицима, јер су их читали у којој књизи за децу, или у којој од читанака за ниже разреде. Има чланака од писаца слабо знаних, а нема ништа нпр. од Т». Јакшића и Лазе К. Лазаревића. Све што је ушло у коју год ранију читанку ваља изоставити нз ове чнганке; све што јо децн познато, неће их интересовати, н онда нпје му места у читанци. Бојим се да није и сувише рано за ученике III раз., да читају саставе дубровачкнх пнсаца. Место тога, ја бих предложио коју народну песму из Маћедоније, коју 5 г метничку песму буњевачку, задржавајући у њој западни говор. Погрешке у језнку, неправилности у ннтерпункцији, обележио је у рукопису г. Пера Ђорђевић, којн је читао рукопис ире мене, и он ће их извесно изнети у свом реФерату, с тога ја и нећу ништа о том говорити. На завршетку да напоменем још нешто: Еада се овај рукопис (не кривпцом г. Шевпћа) оволико задржао, може бити да би се са штампањем могло причекати, док се не утврди нрограм из српеког језика, те би се, може бити, имало и што ново додати, или нешто одузети. Главном просветном савету захвалан на поверењу 9 декембра 1900 године у Београду. Л. Лазаревик