Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

395'

конструкције на пр. Са1о јатИгат, пе згепз рессаге постане конструкција пе згеггз јатпгат рессаге. Кад је оваква конструкција ностала већ стална, стане се и у језику губити осећај да је акузатив конструкције »ассизаИтв сит гпјжШлх)" био објекат глагода гдавпе реченице (тегћшп ге§епз). Стане се осећати да је ассизаШиз сит гпјгпИто споредна реченица, чији акузатив не припада глагоду главне реченице, већ инфинитиву као субјекат његов, да је дакде таква споредна реченица, у којој ассизаИкиз сит ГпјтШчзо чини јединство једног објекта за глагод гдавне реченице (тегђит ге^епз), на пр. чпЛео гозат ј1огеге — видим .цветање руже" иди зепИо адиат јпдШат еззе = осећам „хладноћу воде" иди раИог игЂет елееИ/гсагг = допуштам „зидање града". Тако ностане конструкција „ ассизаИпиз сит гпјгпШло ", где од једног истог гдагода зависи и акузатив објекта и инфинитив . Акузатив објекта и инфинитив стајали су прво уз тегћа 1гапзШта. Кад је се посде унутрашњег померања речб у реченици ассизаИииз сит гпјтШуо осдободио ирвобитне везе са гдавним гдагодом и постао самостадан, тада су могди и интранзитивни гдагоди и поједини бездични изрази примити уза се конструкцију „ассизаШиз сит ГпјгпИто" , на пр. у грчком језику Хепорћ, Ап. 5, 1, 6 ујгбсгос огг (зс. еетп) ло/погјс ипоцуа&ои иди у датинском језику на пр. Сгс . ас1 АИ. 9, 10, 5 е§о <цп(1елп 1ЉГ поп згт аигЛог (е диогјие рго{идеге. Према глагодпма и изразима, уз које стоји, ассизаШиз сит тђпИто може бити објекат и субјекат. Уз тегђа {хапзШта је објекат, а уз тегђа ш1гапзШта и бездичне изразе је субјекат. Конструкција „ассиза(тиз сит тјгпШсо 11 је врдо обична у грчком и латинском језику, у грчком на пр. гјууеЉог т'ор К уоог рмтјаси; д-е/м ае иу.оеелр : у датинском на пр. аиеИпГ еигп ^епгззе, паггап1 ге1 оИт јигззе е1с., а имају је и дијадекти: умбријски , на пр. ргизИсигет геМе ЈсигаГи еги, рата ти1а еги реригкмгеп1 — ргопшШатепп* гес1;е си-т га1ит еззе, (јиаиГа тиИа Десгетегш!; ошки, на пр. род, Vа1аетот (оиИсот (ас1аИ егит — 81те ор!тшт рићИсит сепвеа! езее; за тим је има немачки језик у готском и старом немачком језику 1 ) врдо често. на пр.: дшД Тезе з(егпа 7А 1згб1.е г€еге1ап (за§е, с!а88 (Иезе 81еЈпс хи Вгос! \тег(1еп), за§е1;а гг 80 гоезеп дезсгИеп (т. ј. ег ва§1е ез зо дегсезеп дезсћгге^еп = (1а88 е8 80 §е8сћг1е1)еп 8е1), ређе у новом немачком језику, на пр. гсћ зеће сИс1г 1аи(еп (сћ датинско: пгпео (е сиггеге); има је и старо-сдовенски језик, 2 ) на пр. непишчжашд кест-клеснми призор г к емти 1'бо%аг ерекутаоџа е1иа1 ; кого ма глдголатт ^ члок"ћци кк1ти ? г(ри џе Хеуоиа о1 иг&(>штсо1 е1гси-, место конструкције ,ассиза(тиз сит тјгтШо* обичнијн је ,Љћ'ш сит гпјгпШгх) " на пр. чтс \-ош гетд ун 1ј сткорити в<шд? т( О-еХете посгјвсл џе V ; 1 Оггтт. IV, 8. 715. е!с. Неузе. АизГићг. ^ећгћисћ (1ег (1еи1. бргасће II. 8> 696 е1с. 2 М1к1о81сћ, ХЈћег Леп Асс. сиш. т1\ 8. 491 —»493.