Prosvetni glasnik

412

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПОКОЈНИЦИ

| ТОША СЕЛЕСКОВИЋ ПРОФЕСОР ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ ро!,ен у Веограду 10 аирила 1856, ј- у Крагујевду 25 јануара 1901. Посде изненадне смртн Драгише Милутиновића, нретрнео је технички ®акултет наше Велике Школе још један велики губитак: Тошу Селесковића машинског енжељера и проФесора. У њему је срнска техничка наука и индустрија испратила у хладни гроб једнога од својих највреднијих ирегаода и иредставника. За срачмерно кратко вреле урадно је врло много, што најбоље показује његову вредноћу и лакоћу схватања тешких задаћа и нових предузећа. Овде ћемо да напоменемо најглавније од његових радова. По свршеним школама и једногодишњој пракси у Нелачкој, постављен је у октобру 1881 год. уКрагујевцу с почетка за дијурниету а за тим за машинског инжењера војно-техничког завода; ту је остао све до краја 1892 г. За. тих 11 година свога службовања извршио је ове најглавније радове: Пројект и израда инсталације за парно грејање Фабрике у Крагујевцу Пројект и инсталација електричног осветљења исте Фабрике. Обе ове направе биле су прве у Србијн и Селесковићева је заслуга да је увео ирву електричну светлост у снојој отацбини. Подизање нове чаурнице (радионица за израду пупгчаних метака). У овој радионици употребљене су лноге машине по сопствепом еистему Селесковића, већина пак машина израђена је у крагујевачкој раудионицц под надзором и упутствима самога проналазача. Пова цигљана за израду пресованих цигаља од пречишћене глине , подигнута је по нројекту Селесковића. Израда пројекта за пиротехнички одељак арсенала крагујевачког, била је поверена покојном Селесковићу. Од овога пројекта који је обухватао више одељака, један је део до сада извршен, остало је одложено за доцније време. Он је израдио пројект и руководио извршење нове барутане на Обилићеву близо Краљева. Целокупне моторске инсталације (машина за покрег) извршене су у Крагујевцу. Ту су уједно и прве турбине израђене у Србији. Сем њих израђени су у Крагујевцу под његовим »адзором и упуствима многи малпински делови. Поред нове чаурнице ово је његов највећи технички рад. Извршење вихово трајало је неколико година и показује преображај у нашој војнотехничкој струци. Садашња занатска школа војно-техничког завода у Крагујевцу, има да благодари покојном Тоши, што је за време његовог службовања обновљена, ношто је дуги низ година, пре њега, била затворена. Данас је та школа расадник за добре раднике и занатнике не само за крагујевачку Фабрику но и за целу Србију. У годинама 1893 до 1895 пројектовао је и водио надзор над грађењем .два нова парна млина у Крагујевцу, млин г. Радовића и г. Павловића. Ова два млнна спадају у наше најбоље и најмодерније уређене млинове. Од приватних предузећа извршио је још: пројект за инсталацију и извршење радионице за керамичку индустрију друштва за подизање домаће индустрије у Београду. Пројект једне нове радионице за Фабрику кожа г.г. Бар.ловца и Клидиса у Београду.