Prosvetni glasnik

512 просветни гласник

ОДГОБОР Г. ГЛИШИ ЛАЗИЋУ ГИМНАЗИЈСКОМ ПРОФЕСОРУ

У мајској свесци Просв. Гласника- од претходне године на страни 6'08.—613. стране штампана је г. Глише Лазића одена о Туромановој латинској синтакси, за коју вели да има „неких недостатака и ногрешака." Па да видимо, да ли Туроманова синтакса има недостатака и ногрешака и у колико су оправдане замерке госп. Лазића. На 608. страни каже г. Лазић: „Године 1872. написао је др. Туромац латинску Синтаксу — прво издаље по К. Шмиту" — е(;с. У нредговору првог издааа своје латинске синтаксе вели Туроман ово: „Предајем јавности и други део своје латинске граматике. Ваља ми напоменути, да сам пишући тај део употребљавао осим ауктора, што сам их навео у предговору за први део, још и латинску граматику од К. Шмита." Кад се дакле каже „улотребљавао... још и латинску граматику од Шмита," онда то госп. Лазићу значи „написао је... ирво издање по К. Шмиту." Даље опет наставља г. Лазић: „Синтакса др. Туромана намењена је омладини српској у средњим школама у Краљевнни Србији и двема гимназијама српским у Ср. Карловцима и у Новом Саду — с тога бисмо одмах моглп замерити писцу, што је Сајфертову Синтаксу у срнском руву свео на 122 стране!" Туди се г. Глиша, што је синтакса сведена на 122 стране. Баш Туроман је добро урадио, што је скратио своју књигу. То је он постигао нарочито изврсним распоређивањем саме синтакхичне грађе и изостављањем сувишних примера. Туроманова синтакса има 122 стране, а латинске спнтаксе, што се употребљавају у Немачкој и Аустрији, имају и мање страна, и ако се у тим земљама више учи латински, особито у Немачкој, где се гимназија учи девет година. Ево како стоје поједине латинске синтаксе за Немце према Туромановој синтакси. Стегманова синтакса има 120 страна, Валдекова 118, Шајндлерова (у аустријским гимназијама) 118, СајФертова 117, Холцвајсигова 101, Шулцова 87 страна е(с.. Ако г. Лазић тражи спас настави у опсежннм школским књнгама, онда је Туроман погрешно. На 609. страни вели г. Лазић: „§ 142, 2 и 3. Јесу лж неједнаког рода субјекти, стоји нредикат у неутруму плурала, ако су субјекти ствари." У напомени под 2. а превиђено је „лични" место „женскп" (род), управо место „женског рода." За напомену нод 3 у истом том параграфу велн да је то „врло важно дравило с тога га не треба у дримедби спомињати." Тај је захтев г. Лазића сувшпан. И Сајферт има то правило под напоменом, и њим се могу објаснити сви прпмери, за које вреди то нравило. У Туромановој граматицн гласи то правило „Предикат се може владати и по најближем субјекту." За нример „Кедие ресишае несјие 1ес1а та^пШса педие орез педие ћнрепа педие по1иц)1а1е8 т ђоше геђив питегапЛае шпР 1 у § 201. велн г. Лазић да „не одговара правилу у § 142." Као што се види и тај је пример обухваћен потпуно том напоменом, јер се у њему предикат питегапЛае 8ип1 слаже са најближим субјектом уо1ир1аГез. На истој страни има г. Лазић и ово : „За пример у § 146, 2. б. Јат ргј(1ет ра!ег гш1и е! ша(ег тог1ш бип<; (Тег. Ешг. 518. С1. Пу. I. 34, 10 Х1јУ , 28, 11) готово нема примера у класичној нрози. Цео овај парагра® требало би јасније обрадити и то по философским списима Цицероновим" е!с. Пре свега тај пример није у § 146, већ у 142, 2. б. 1. Кад не бн било овога