Prosvetni glasnik

518

просветни гласннк

У оцени стоји и ово : „§ 254. прим. 1. Уз ехзрес^о стоји и А конструише се и са зависном упитном реченицом" е!с... Наноменн да тај глагол стоји и са и1 није место онде, где се говори о зависним питањима. № уз ехарес1о тако ретко долази, да га с тога граматике готово све и пе помињу. У примерима, где уз тај глагол дође и(:, може се и4 објаснити но § 230. Туромапове синтаксе. Г. Лазић тражи да се унесе у књигу ово, а предлаже да се избаци ес!осеге, које пма Салустије. Али замерању г. Лазића нигде краја: „§ 266. 8иеМ ас1 зе ушши 1111рог1аг! 0111X1X110 поп 81пип1; — а код самог Цезара читамо (8иећх) ухпихп ас1 зе Јтрог1ап раШа1иг — ми би данас писали ра(1е1)ап(иг. Глаго.х зхпеге Цезар не употребљава, с тога је и Меибе1 из рукописа јј класе прихватио ра(;хш1(иг. У истом параграфу читај као што се данас чита хххипхгх а \ т е(их( у четвртој реченици треба на нослетку." Овде је г. Лазић тако прецизан у захтевима, да се не зна, шта хоће, те му и ми дугујемо одговор. И опет замера г. Лазић: „§ 218. У другој реченици од краја додај и ове речи после &сегеп1: <1е геђиз аихз. § 240, 2. (Јиос! ше А^анхетпопет аети1ап ри1аз, Ш1егх8. С§м овако пример без свезе, која је код Сопх. Хер. Ерат. 5, 6 није згодан за пшолску граматику и због мало сумњиве употребе глагола аети1ап а и не слаже се са § 271 у коме се каже да се код Асс. с. 1иПпнхШуо , кад дођу заједно акузатив субјекта и акузатив објекта, употребљава Равбгу да се двосмислица избегне". Оба ова додатка г. Лазићева су сувишна, јер не казују ништа. Замера г. Лазић опет : „§ 245 Шсеге нето ро(е81, ш81 ди1 рпк1еп1ег тСеИедеС. Погледамо ли мало боље овај нример, мораћемо опазити да је необична употреба времена т. ј. презенсу одговара Гхх1игшп. Не би ли боље било за школску граматику у првој реченици ставити ро1ен1 а у другој 111(;е11е§е(; (СС. Согп. Кер. АИ. 20, 5 1асШиз еххзИтађК; 1а, (.{их хисИсаге ро1егК). ; ' Онет г. Лазићу „необична употреба", оиет вели „не би ли боље било" е(с. Најбоље је да остане тај нример онакав, какав је у Туромановој синтакеи. Како се у латинском језику као и у српском будућност казује и презенсом, то је ро1ез1 у примеру на свом месту, а према замисли говорниковој друкчије не може ни бити. У овом примеру презенс има Футурно зналење исто тако, као што и инфинитв роззе у конструкцији асс. с. хнНхх. замењује инфинтив Футура . Да долази презенс и место Футура, може г. Лазић наћи у Аиз!'. Сггат. (1. 1а(. 8рг. уохх Кићпег, П. 1. 1878. § 30, 1. и § 31, 7. где су наведени и примери таквог Футурног ирезенса. Опет замера г. Лазић : „§ 273 Конјунктив (1е&ис1епши8 тешко да^ће тако лако ученик моћи схва.тити — Сајферт 43 добро пише Ле&псИтиб". Нека г. Лазић размисли, па ће видети да се у овом нримеру може деци лакше објаснити конјунктив, него аМ. ИтИаИопхз уз <Мј*пиз, тсН^ппб е!с. При дну на 611. страни вели : „§ 279. Требало је рећи да уз ашЛо и ум1ео стоји и 1пИхх. Ас1М а налази се н сихп". Напомена је сувишна, јер је речено све, што је требало рећи. Одмах додази и ово : „§ 287 б. треба а ГузашНо (Ипиоб. Овај је иример из Непота но тамо стојн ншгоз (1хги(08 а ГубапЉо и(1'08дие". И оио је и! аПдихс! сИх188е \'1(1еа(иг. И овом се замера: „§ 287. 4, 1. Када се глаголи хх1ог, 1'пхог, {ипдог могу метнути у герундив, онда нису шНапбШуа (сС. ^ер. Па(. 1, 2 шИИаге тшшб Сшх§'еп8 и Р1аи1. Тгхп. 1. и( нхипиб (ионх Сипцапб". Ни Туроман не каже да су та уегћа у том случају интранзитивна.