Prosvetni glasnik

630

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У н>ему има тако мадо нерастворних материја, да их је немогућно одредити. Само у једној проби, која је и иначе изгледада необично прљава, нашао је 0.03°1 а нерастворне нечпстоће. Поред тога, у нашем, а и у страном шећеру, има увек трагова инвертног шеКера и то увек испод 0.05°/ о - Али у српском шећеру има готово стално помал.0 рафинозе, од 0,1 до 0,8%, или, у средњу руку, 0,4°/ о Ова количина раФИнозе, која донекле може бити и аналитичка грешка, може се и не узети у рачун. И у страном шећеру било је око 0.3°/ о раФинозе. Влаге у шећеру имало је 0.02—0.05%. Сахарозе има у нашем шећеру 98.8—99,9%, У средњу руку 99.13; а у страном 99.14°/ 0 . Пеиела пак има 0.03—0.04%. Сирови шећер поред нешто раФинозе и инвертног шећера имао је влаге 1.02^ а сахарозе 95.8%Дакле и тај сирови много је бољи него што се проноси, да је сриски рафинисани ше&ер. Узрок што се верује да је наш шећер збиља гори, лежи једино у томе, што су парчад нашега шећера много мања од парчади страног шећера. Тако једна кодка српског шећера тежи 3.75—4.04 гр., или, у средњу руку, 3.93 гр., а страног шећера једна кодка тешка је 5.55 до 6.18 гр., у средњу руку 5,85 гр. Дакле једно парче српског шећера лакше је за 1.92 гр. или, за скоро 49%Или, још боље престављено, у 1 килограму нашег шећера има 255 парчади а 1 кгр. страног 171 парче. 5. Рад. С. МајсторовиЛ реФерише: 1. о новом начину одређивања калијума (Кети §еп. <1. сћ. р. е! аррћ Т. IV 3 Еерог!). Натри.јум-кобалти-нитрит гради са калијумовим солима (КС1) жут кристаласт талог — двогубе соли — оваквог састава К 2 МаСо(К0 2 ) 6 Н 2 0. Ова се со врло мало раствора у води, којој је додато уј 0 сирћетне киселине (1 део раствара се у 20.000 делова закишељене воде). Помоћу овог талога може се одредити калијум или директним мерењем истога или одређивањем азотасте киселине помоћу перманганата. Овај начин је врло брз. 2. Директно одређиване креча иоред алуминијума и гвожђа од Е. В1шпа (К. §еп. (1. сћ. е! арр. Еерог! Т. IV 3). Принцип ове методе осниива се на следећим Фактима: поред доста винске кис., амонијак не таложи ни гвожђе ни алуминијум. Они остају дакле у раствору, из кога се може амон-оксалатом сталожити креч. Аутор преноручује да се овако ради: раствори се 5 гр. тела у хлороводоничној киселини, испари до сува, овлажи хлоровод. кис. и водом, оцеди се од одвојене силиције, а филтрат се допуни до 500 сст. Од овога раствора узме се 50 ссш. = 0,5 гр узетег дела дода се доста винске кис. за тим амонијака у вишку и ста-