Prosvetni glasnik

446

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нас, истина, не чини ни слободнијим ни независнијим, него, на против, још умножава наше потребе; али је његова важност у томе што оно оподобљава човека да схвати апсодутне вредности. Оно образује прелаз између материјалних добара и врдине, 50 ) и приближава нас идеалима. 51 ) Толико Хербарт и његови ученици. Мисли њихове о Лепоме, у колико су за педагогику важне, одржаде су се, мање више, и у данашњој психологији. Тако се и данас говори о елементима естетичкога дејства 52 ) и о општем допадању (претпостављању) извесних облика (симетрије, златног реза—) 58 ); и данас се зна да је ову „просту лепоту" лакше схватити него „сложену" 54 ); и данас се тврди да је уживање у Л.епоме незаинтересовано. 55 ) Ближе улазити у то питање одвело би нас далеко, а не би много допринело предмету ове расправе. Једино је потребно још напоменути да више ни педагози Хербартове школе не стоје на земљиШТ У једностраног Формализма естетичког, већ у естетичном васпитавању обраћају пажњу и на садржину и на облик. Важније је за нас Да према изложеноме схватању Лепога видимо шта мора бити задатак естетичком васпитавању и од колике је оно вредности с ногледом на главни смер васпитнога рада. Пре свега излази из тога оваква одредба: Естетичко васпитавање има да обогати свест васпитаникову представама о лепим предметима, да га при том упозна са одношајима који, ирема науди о Л.епоме, имају апсолутне вредности и да га образује тако како ће он моћи правилно судити о таквим одношајима. Али оваква одредба не би била јасна довољно, када се још нешто не би имало на уму. Није добта да васпитаник стекне знања о естетичким одношајима и да у даном тренутку уме исказати правилан суд о вредности посматраних предмета, него је потребно да он стално налази уживања у лепим производима, т. ј. датежи да своје образовање у томе правцу прошири. Кад је известан круг представа свагда скопчан са угодним осећањем и тежњом, онда такво стање свести зовемо интерес. Према томе можемо се краће изразити: Естетичком је васпитавању главни задатак да ствара естетички интерес. Еао што смо у уводу напоменули, вредност сваког рада васпитног цени се но томе колико он доприноси да се оствари главни васпитни циљ. Са тог гледишта мери се и важност естетичког васпитавања. Ако покушамо да изближе размотримо појам морални характер, чиме је обележен крајњи васпитни задатак, мораћемо се обратити обадвема спомоћним наукама педагогикиним. Етика нас извештава о садр^ 0 ) ои. т. стр.^58. 51 ) оп. т., стр. 59. б2 ) Ђ г ип<М, ТР". 6гипс1г. <1. Рзусћ. 1896., стр. .192. 53 ) опет тамо, стр. 195. и 196. 54 ) БакиЛ, д-р Б., Општа пед., 1897. стр. 50. 55 ) Ктре 0„ Огипс1г. (3. Рвусћ., 1893. стр. 259.