Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

465

Појате су ниске кошаре покривене сламом ил.и кровином, а хорови су обично прошћем ограђени н немају крова. Ретка су села са десетак трла; обично их је ■ у сваком селу по 4—5 Не памти се, да их је кадгод било у већем броју. До скора је ова област имада доста иивница по виноградима, али данас нема ни једне. 5. Имена села. — Само за мади број сеоских имена постоје у народу смишљена тумачења, а остало су све измишљене приче, којима сељани жеде да иските постанак имена свога села. Ирилике које утичу на постанак тих имена тако су разноврсне, да их је тешко побројити и класиФиковати : Знатан број села ове области добио је име по именима и ирезименима људи или у ошпте ио људима и њиховим особинама (Ђурисело, Никшић, Драгобраћа)'; друга су названа ио животињама (Мечковад, Пчелица), биљкама (Дреновац, Јабучје), рекама (Грошница, Рача), изворима (ТеФерич, Доброводица), манастирима (Драча, Дивостин), и.ш ио имену места на коме су основана (Аџине Ливаде, Станови, Вињиште); трећа су донели оснивачи или ирви досељениии (Корман, Ботуље); четврта су страног илл неиознатог иорекла (Баљковац, Сабанта) и т. д. 6. Оснивање села, порекдо становништва и ранија насеља. Резултате својих проучавања о оснивању села и пореклу становништва свео сам у ове три тачке: 1.) Сва су данагиња леиеничка села са свим новога иостанка; она су основана у другој треЛини 18 в. после друге сеобе срнске од 1737. год. Нека од њих датирају тек од почетка XIX века; 2.) Оснивачи њихови дошли су у збегове скоро из свију сриских крајева и земаља: из Старе Србије, југозападних крајева српских, Источне Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Срема, Баната, Хрватске, Маћедоније и т. д. 3.) У Леиеници је услед тога сударна линија досељеника из Источне Србије с једне, а јужних и заиадних крајева и земаља сриских с друге стране. Интересан је Факт, да број досељеника из Ист. Србије опада у овој области идући са си. на јз. Оснивачи села и најстарији досељеници морали су крчити шуму — која је овде била врло густа — да би добили потребну земљу за обрађивање и простор за настањивање. Њихове куће заузимају скоро увек средину села или онај део његов, у коме је земљшпте најбоље и најплодније. Између досељеника из разних крајева нема разлика у ношњи и обичајима. Дијалекталне разлике у говору, а нарочито у нагласку дају 32