Prosvetni glasnik

470

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вине Енеза Михаида живели у Крагујевду по чергама, из којих су често правили излете по околини. Тада су по наредби власти морали напустити свој чергашки живот и сталло се настанити, али ван Крагујевца. За насеље им је уступљено Трмчиште, које је већ тада било голо и лишено шуме. Међу њима се не разликују старије и млађе породице, јер су скоро све досел>ене у исто доба (изузев досељенике од 1896. и 1899. г.; ове последње нисам нигде поменуо, јер су за време мог бављења у Трмчишту тек били почели куће подизати), те се за то могу сматрати као оснивачи села. Прво им је насеље било у низини поред потока Первановца, на његовој десној обали; одатле су се морали поместити због поводања или како они веле „због удара воде". Тада Трмчиште није било ушорено нити је имало оволико кућа као данас. До 1896. године расло је скоро једино рађањем, а од тог доба увећава се поглавито досељавањем. Из Крагујевца су: Таси~ћи, МарковиКи, Ђорђеви&и, ПетровиЛи, СтеваповиЛи, ПетровиЛи (Михаиловићи), ВујичиКи, Јованови&и и ЂасиКи. Сви славе Св. Николу. Пре 12 година дошао је овде Вимбаши-К. Године 1896. село је добило 4 породице из Десимировца, које су оданде отеране због крађе. Те су породице: МитровиКи, (Костићи), МатиКи, МитровиЛи, (Перићи) и СтојановиЛи. Све славе Св. Николу. Најновији досељеници око 10 кућа (које нисам у план уцртао) дошли су 1899. год. из Мајнића, мале села Опорнице. И они су отуда отерани због штете — крађе. Сеоска је слава Ђурђев Дан, а заветину држе у недељу после Св. Тројице. Мртве сахрањују у крагујевачком гробљу, а моле се у градским црквама. 7. Занимање. — Само неколико богатијих породица обрађују земљу, а остали је немају и не раде. У том другом случају главно им је занимање свирање, али поред тога има међу њима доста ковача, џамбаса и надничара. У прошњу не иду. Сви су српски Дигани, вере хришћанске, не памте кад су покрштени; говоре цигански и српски. Изложио сам само у кратким потезима скицу за студију о овом чисто циганском селу, које чини интересан Феномен у Шумадији, јер нредставља засебан живот с којим се не сусрећемо у осталим шумадиским селима. те га за то вреди дубље и детаљније проучити. —