Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТАВА

509

— Машина за молитву. Али иа то ја не подажем ништа. — Па како је она направљена? — Унутра има један точак. На дугачкој, узаној хартији шарају људи модитве, и онда обавију ту хартију око точка. За тим је одвијају, и то им треба да значи мо.л итву. Ја пружим за тим хипнотичару парче неисписане хартије у облику .хартије за писма, и кажем му: — Ево једно писмо за тебе. Он узе од мене завијутак хартије и отвори га. Запитам га: — Од кога ти је? — Од моје тетке Хадиапане. — Љути се, што јој нисам честитао нову годину. Када сам захтевао, да ми покаже где то пише, он није могао наћи. Ја покажем једно место потпуно неисписане хартије и рекнем: — Ту пише. Како је написано, да ли с десна на дево, иди озго на ниже ? — Озго на ниже, одговори хипнотичар. Ја напишем на истој страни речи: „Највећа срећа", а између тих редова, пуно црта, које су изгдедале као писмена какве туђе азбуке. За тим га упитам: — Шта је то ? Оне две речи умео је прочитати, ади оне остаде дрте није умео протумачити. Продужим даље: — Напиши своје име! Он написа разне знаке, и ја му приметих: — Тако пише дете од пет година, а ти више ниси дете. — Ади то је индијски! — Да, ади тако не пишу одрасди, већ деца. На то написа он исте знаке још један пут, ади сада као исписаним рукопиеом. Прекинем разговор о томе и пређем на други предмет. — Јеси ди био који пут у Европи? — Нисам. — Како се зове престоница Немачке? Хипнотичар не умеде да одговори. Ја му кажем: — То си морао учити у земљопису. — Париз, одговори он. — А како се зове немачки цар? Хипнотичар не даде одговора. Запитам га посде, када му је рођен дан, и он одговори, да је у јануару, што у ствари није бидо истина. — А зар н у Индији имате јануар. Тако се само у Европи рачуна време. — Не; код нас се у Индији деди година на девет дедова.