Prosvetni glasnik

660

Б Е Л Е иГк Е

ку Фела заснована је, у еуштшш, на нроменљивости облика нод различнтим ногодбама живота у борби за онстанак. Ну различност организма није условљена само обликом н грађом органа, већ и хемиским једињењима, нз којих се састоје жнве ћелице. Од нрироде ових једињења зависи начин иромета градива, а ирема промету градива управља се облик ћелица и њихово диФеренцирање у иојединим органима. Другим речима, облик ћеличиних комплекса што граде поједине органе стоји под утицајем промета градива, коме се поједини организми прилагођавају према спољним иогодбама живота у борби за опстанак. Напоредд са променом животних погодаба не мења се само облик, него уједно и хемиски састав ћелица н њихов иромет градива. С тога се може очекивати дубље поимање историје развића организама не само од упоређивања облика, већ и од упоређивања хемиског састава ћеличина тела и иромета градива. Са овога становиштајеи откриће Шунка и Мархлевскога о блнскоме сродству крвне боје и лиснога зеленила, покрај све различитости њихових Функција, од великог значаја. Услед појачаних бактериолошких истраживања за последње две десетине година наша знања о једноћеличним организмима и њихову промету градива су веома унапређена. На основу тога јављају нам се у новој светлости н животне појаве биљних и животињских организама. Из радова Виноградскога знамо сада, да нитритне бактерије, које су без хлороФила, граде сложсна органска једињења, расту и множе се само из угљене киселине, амонијака и неорганских соли. Као у зеленим биљкама, и овде се врши редукција угљене киселине и грађење органске еупстанце. Разлика је само у томе, што овде кисеоник не одлази гасовит, него се употребљава за оксидисање амонијака у азотасту киселину. Овај рад нитритних бактерија, које се находе у земљи, веома је значајан за већу плодОвитост земљишта. Друге неке

бактерпје хране се и множе, кад им се дају амонијачне соли неких простијих киселина, као јабучне, винеке, лимунове кнселине или угљенн хидрати. Има опет бактерија, које се хране, слично животињама, сложеним беланчевинастим градивом, узимајући кисеоник потребан за оксидацију или из ваздуха, или нз хранљиве подлоге. Код ових оргаиизама без хлороФила и без хемоглобина налазимо највећу разноврсност у промету градива, сједне стране ио типу животињских, а с друге стране по типу биљних организама, са свима могућним прелазним облицима. Између ових је најзанимљивији облик нромота градива анаеробиоза, нри чему организми живе без црисуства ваздуха; она је карактерисгична ознака свих иојава нравога врења. Ваља још поменути, да је хемискн састав телесне супстанце овнх организама веома различит не само у разних специја, него је н код исте врсте веома променљив, према различитим спољним условима живота. И мењање облика није ни у једној класи органских створова тако велико, као код ових т. зв. нижих организама. Тако је н. пр. Шпилман (ЗсћрЉиапп) ироучавао разнолико растење бацила прострела у различитим гасовима; Кохјеоткрио да ови бацили израшћују у мицелна влаканца са спорама; Ру (Коих) је пак посматрао аспорогени простре.1. Таквих цримера има на стотине. Они показују сви, да на овом ступњу постају много лакше нове ®еле, него ли у организама сложенијег састава, који су постали у доцнијим добима. С тога је оправдано претпоставити, да ова жива бића, која сразмерно најпростијим средствима граде органску материју — из угљеие киселине, воде и амонијака — спадају у најстарије становнике наше земље. Занимљиво је видети, како биљни организми потребују нарочито градиво, наиме хлорофил, да би претворили, уза сарадњу сунчаних зракова, угљену киселину у скробац. Из основне супстанце хлороФила постаје за тИм у једном много каснијем добу бојено градиво