Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

693

германским вођем Ариовистом 58. годиие; у 2. се књизи говори о одметању Белтијанаца и Цезарову рату с њима, о посади ремског града Бибракте од Белгијанаца, о победи над Белгијанцима и остадим севериим и северозападним народима галским (т. Сотт. с!е ђ. 0-а11. 2, 5. 11. 15) 57. године; у 3. се књизи описују Цезарови поморски ратови са Ареморичанима и Венећанима, затим о борбама и победама његових подвојвода Титурија Сабина и Публија Краса над Бенедима и Аквитанцима и Цезарову походу на Менапљане и Морињаие 56. године; у 4. се књизи говори о обичајима германског племена Свеба, о Цезаровој победи над Тенктеранима и Узипећанима, о Цезарову прелазу преко Рајне, Цезарову првом походу на Британију и о Цезаровој победи над Мориванима године 55.; у 5. се књизи говори о Цезарову другом походу на Британију и описује Британија и њени становници, затим се говори о одметању Ебуронаца под управом Амбиорига и Катуволка, о пропасти 15 кохората подвојводе Кв. Титурија Сабина и .1. Аурункудеја Коте, о нападу Ебуроњана, Нервљана и Адуатучана на табор Кв. Цицерона и о повраћању мира у Галији после убиства треверског вође Индуциомара 54. године; у 6. се књизи говори о Цезаровим ратовима са Нервљанима, Сеноњанима, Карнућанима, Менапљанима п Треверима и Цезаровој победи над тим племенима, о Цезарову другом узалудном прелазу преко Рајне, затим се говори о Галлма и Германима и њиховим обичајима, о потпуном уништавању Ебуроњана, о убиству Акона, сенонског поглавице 53. године; у 7. се књизи говори о Цезарову одласку у Италију, о општем устанку галском носле Цезарова одласка у Италију под управом арвернског поглавице Верцингеторига, о Цезарову повратку у Галију и његовој опсади града Алезије и галском издавању Верцингеторига Цезару и о свршетку свих бојева у Галији 52. године пре Христа. Мемоари нису издавани по књигама, већ од једанпут и то вероватно 51. године пре Христа. Као изворе за мемоаре употребио је извештаје појединих својих подв'ојвода, сенатска писма и друга акта. 1з) СоттепГагп Ле \>е11о сшШ у 3 књиге обухватају историју грађанског рата од 1. јануара 49. године пре Христа до александријског рата, који се помиње на крају овог деда, 1 ) дакде, две године (49. и 48.) и то прве две књиге обухватају догађаје 49. године, а у 3. се књизи говори о догађајима 48. године. У 1. се књизи говори о Помпеју и његовим присталицама, о узроку и почетку грађанског рата, о разним походима Цезаровим и војске му, о опсади Масилије (Марсеља) и ратовима у Шпанији; у 2. се књизи говори о Требонију, Цезарову подвојводи и о Требонијеву продужењу освајања Масилије, затим о предаји тога града, о Куријону, Цезарову подвојводи и његову прелазу

') Саез. Сотт. с1. к сМН III, 112 Наес тШа ћеШ А1ехапс1г1В1 Гиепт!.