Prosvetni glasnik

906

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

У оеом речпику има о речима: гаИо, 8ит 3 стране, а <1, т, гез више од 2 стр., а§о 2 стр., 1его, ћађео, гг1, \'1(1ео, геГего (без геЈег!), е (ех), 1рзе 1 у г —2 стр., с1исо, тадпиз, тапиз, педие, ропо итд . више од 1 стр., Ученик може каткад нотрошити 10 до 20 минута, док нађе, шта значе на неком месту у писца речи гаМо, гев итд. Ово ће бити најзнатнија погрешка у овом речнику. У Ингерслева (1881) н. п. запремају речи гаИо ж.гез свака од прилике иоловину стране. Еолика је то раздика! Узрок је томе то, што у Хајнихена има врло много непотребних примера. Тако н. пр. не би требало писати у речнику „зашколе", на ком се месту спомињу речи бгајосеИ, Мепехепиз, Мепоп, Раетап1, Ра1аез4е, Реп^еИсив, бедееИуа, бецЈтипДиз, 8е§ш, 8е§опИас1, Хепагсћиз. Хепос1ез и т. д. Код речи ЗгЂиваГез стоји , једном Саез. ћ. 6. 3, 27". У истога се писца и на истом месту сиомињу РИапи, Оа^ез и Аизсг, а тих речи нема у речнику, као што нема ни многих других (н. п. Сазвд, АпсаШез Саез. 1). С. 5, 21. Сош1ги81 Саез, ћ. Сг. 2, 4. 6, 32. п т. д). На V. страни стоји: „ један значи једном (на забиљежену мјесту прозаика или пјесника) долазећи [тако звани ссла^ Леубџегор]". Ове речи немају правога смисла. Хтело се можда казати, да се н. п. реч аћго§аИо („једн. С1с. А11. 3. 23, 2") спомиње само на једном месту у књигама, које су употребљене за овај речник, Онда би требало казати, које су књиге употребљене за речник. Тако се н. п. речи аЂециИо и аЂпогтгз у свим књигама, које су употребљене за велики Тћсваигиа Пп§иае Та1шае (1900), који издају немачке академије, спомињу само на једном месту, али се^ речи аШедаИо, аЂгодаИо, аЂзсевзго, аЂзГо и т. д. спомињу на више места, али по свој прилици ове и друге многе речи сномињу се само на једном месту у књигама, које су употребљене за овај речник, а за то би требало рећи, које су то књиге. Онда би се требало тога правила држати па н. п. код речи апсогапиз казати, да се тај адјектив •спомиње само на једном месту. Не треба се тога правила држати код властитих имена, а и Хајнихен час помиње имена народа, која се спомињу само на једном месту а час изоставља таква имена, која се спомињу на више места. Кад знамо, да речник писан за ученике није за то да буде регистар властитих имена, онда је очевидно, да из њега треба изоставити сва властита имена, о којима се не може ништа друго рећи него оно што стоји на неком месту у писца н. п. некакво племе, име неком робу и т. д. Из етимологије треба да стоји у речнику „за школе" само оно, што није сумњиво и од тога само оно, што може иомоЛи, да ученик лакше реч научи или да је дуже иамти. У овом се речнику не спомињу онолико, колико би требало, речи, које имају једнако, њалико или иротивно значење, тако да ученик не зна, значи ли н. п. рог!;о, 1'его, дего (§ез1;о) једно те исто (носим); не -зна, је ли 1одиах и §агги1ив једно те исто; не зна, у чем се разликује