Prosvetni glasnik

810

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

стици спадају и дечије игре... Дете кад је у друштву развијају му се заједничка помагања... Свако дете које иде у шкоду зове се ђак... Није доста у школи само гдедати на умну иди интелектуадну страну него треба обраћати пажњу и на душу дечију... У основној школи деца се развијају и умно, но у овоме не треба претеривати, јер је ово доба најбујнијега дечијега развитка... Гимнастика је предмет за развијање телеснога васпитања, којим се једино и помаже да се сва претходна васпитааа боље развију... Код нас је доста занемарен тај предмет (гимнастика), но ипак не у ведикој мери, те се опет код нас не осећа ведика штетност од занемарености тога предмета... Наставник мора обратити пажњу како на душевном тако и на тедесном развитку деце... Ученик се још из мадена навикне на том реду и честоти... Стара шкода највише је грешида у овоме, што је деци пунида гдаву разним знањима, а није обраћада пажњу на здравље и уметничку страну код деце. Доказ су за то многа седа, у којима посто.ји школа пре 40—50 година, па ипак у њима нема писмена човека... Треба одредити распоред дечијих игара, кад ће се која игра играти, кога одмора и кога дана... Док су деца мада теже за нерадом... При игрању може бити и телесне погрде... Да би могао свестрано утицати на образовању наше омдадине, итд. Интерпункција је сасвим погрешна, без обзира и на каква правида: Доста пута почиње се једна адинеја зависном реченицом, иза које дође тачка. Главна се реченица јавља тек у другој алинеји. Поједине речи пишу се неправидно: дужнос, несме, дечије, хрђаво, не развијени, срества, преставе, неподпуно, оће, дали волемо, оћетели, итд. При изради другога задатка — Обрада какве причице у обдику предавања — понеки су се кандидати губиди у дијалозима, неки су само написали какву причицу, заборавивши другу половину питања: да то буде обрађено у обдику предавања. Али ношто се за израду овога задатка тражи само вештина у обради, и могао је овај задатак бити израђен боље од првога. Узимајући у олакшипу све што је кандидатима могло сметати да покажу новољан уснех — испитни је одбор оддучио: да од 48 приправница њих 9 нису подожиле писмени испит; да сва три приправника могу бити пуштени на усмени испит. На усменом испиту кандидати су испитивани из оних предмета који се уче у основној школи, а у обиму нешто друкчем, него што је онај на испиту по свршеној Учитељској Школи и по свршеној пређашњој Вишој Женској Школи. Неке су кандидаткиње мисдиде — што су саме признаде пред испитним одбором — да се за овај испит не тражи више од онога што има у уџбеницима за основну школу. И одиста бидо их је, које су мадо шта више и знаде. Једна не зна на колико се врста деле речи српскога језика; друга веди да Топчидерска Река утиче у Мораву; трећа не зна где је Скопље. Могдо се на овом испиту чути и оваквих ствари: да је у Срем. Карловцима стодица католичког патријарха; да је 7 X 8 — 45; да је цар Душан владао у XIII веку; да Кладово има 10.000, а Детиње 30.000 становника итд. На усменом испиту члан испитнога одбора г. д-р Стеван Окановић испитивао је из познавања закона о народним школама и шкодске администрације; г, Мих. Јовић испитивао је: из Наухе Хришћанске, Сриске Историје и Земљописа; г. Јован Максимовић: из Српскога Језика Природних Наука и Пољске Привреде; г. Петар Јовановић: из Рачуна с