Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

845

крају 47. године настане аФрички рат. У том је рату Салустије био претор (46. године). С једним одељењем Флоте пошље га Дезар на острво Керкину, да од противника аегових, који су то острво биди заузеди, одузме храну. То Салустије срећно изврши, непријатеље отера и донесе доста хране у Цезаров табор. Пошто Цезар у биди код Тапса (46. године пре Христа.) победи Помпеја, освојн он ведики део краљевине Нумидије, западно од реке Ампсага, начини од ње покрајину Ајпса по^а и у њој постави Салтстија за проконзул.а и управника (рго сопзи1е сит гтрегго). Управљајући том покрајином обогати се тако, да је после свога повратка у Рим (45. године пре Христа) могао купити тибуртинску вилу Г. Цезара 1 ) и на Евириналу подићи вртове, који су по његову имену названи ЋогН ЗаИизИат. Доцније је то било имање римских царева, од којих су неки, као Веспазијан и Аурелије, ту и становали. Мисли се да је се у АФрици обогатио глобљењем народа, али се то није могло доказати. Кад се вратио у Рим, противници га оптуже због гереШпАагит, али га судије пусте као права. Кад су после убиства Цезара настали нови заплети у држави, остави се Салустије јавн.^х послова и ода на писање историје. 2 ) Монархију није доживео, јер је умро 4 године пре актијске битке, 3 ) дакле, 35. година пре Христа. Посинио је свога нећака. 4 ) 2. Салустијеви саиси. Своје историјске списе написао је Салустије после Цезарове смрти. 5 ) Салустијеви су списи: » а) Монографија о Еатилиииној завери (ЂеИипх СаИИпае или Ђе11ит СаШтагшт или Ае сотигаИопе СаШтае), која је била 63. године пре Христа. 0 завери пише, као што сам вели, „због новог злочинства и опасности 4 . 6 ) И поред тежње за непристрасношћу из саме се монограФИ .је види његова намера. Хтео је да оиравда Цезара и да одбије сваку сумњу да је и Цезар био у завери. Значај и вредност монограФије је у

] ) Неппс. 1огс1ап, С. 6а11. Спзр. СЈс. ш ЗаПиаМит 7, 21 (Јисх! 81 ^шрр1ат еогит ГаЈвит ез1, Мз ра1ат геГеИе, ип(1е, тоДо пе раЈегпат дш(1ет (1отит ге(Итеге ро1иег1в, гереп1е 1атдиат вотто ћеа^из ћог!о8 ргес108Г881тоз, уШат (ТПзиг^) С. Саезат, геК^иаз ро88е88мпе8 рагауепз. 2 ) С. 8а11. Ве11ит СаШтае 4, 1 1§Нцг иМ аштиз ех тиШб т1зеп18 а^с^ие репсиКз гедшетН е! ппМ геН^иат аеШет а ге риђНса ргоси! ћаћеп<1ат (1есгеУ1, поп сопзШит зосогсНа аЦие (1е81 (На ћопит оИит соМегеге... 81 ;а4и1 гез §ез1;аз рориИ Коташ сагр41т, и!; диае^ие тетопа сН ^иа У](1ећап1иг, рег8СГ1ћеге. 3 ) Шегопут. 2. р. 139. 8сћ. ЗаНизМиз (Нет оћИ1 <Јиа <1пешпо ап1е АсИасит ће11ит. 4 ) Тас. апп. 3, 30 Спзрит, ес^иез^п ог!ит 1осо, С. ЗаПизШв, гегит Котапагит ДогепИзвтиз аис^ог, 80Г0Г18 перо1;ет 1п потеи а(1зс1У11. 5 ) 8а11. Ве11ит СаШтае 53, 6 зес! тетопа теа 1п§епИ уН1;и(;е сНтогз18 топћиз Јиеге уМ (1ио, М. Са1о е4 С. Сезаг. СГ. и 54, 1—4. 6 ) 8а11. ћ. Са(;. 4, 4 8се1епз а^ие рег1сиН поуНаЈе. просветни гласник , II кн>. 7. св. 1901. 57