Prosvetni glasnik
СЛУЖБЕНИ ДЕО
801
Школским надзорницижа Репхеаем евојим од 28 маја ове год. ПБр. 4693 господин Министар просвете и црквених послова одобрио је, да се каига: „Из Шкодске Хигијене" од д-ра Ђоке Ј. Николића, школског лекара из Београда, може набавити за књижнице народних школа. Извештавате се о овоме ради знања и потребног саопштења свима шкодским одборима у Вашем школском округу. ПБр. 4693 .28 ма]а 1901 год. у Београду. Начедник Министарства нросвете и црк. послова Ст. ЛовчевиЂ
Духовним судовина Бидо је више случајева, да се свештеници, или пуномоћници њихови, обраћају министру с молбама за поништење епископских решења односно материјалне награде капеланима, што се постављају за заступнике свештеницима. Исто тако дешавало се, да се чланови: 27 тач. 15 и 39 неједнако примењују, те дају маха разноврсном тумачењу и споровима. То ме је побудило да, на основу § 16 тач. 2 закона о устројству судова, учиним питање Касационом Суду: како се могу довести у склад напред поменути законски прописи. Касациони суд у општој својој сееници од 15 маја ове год. Бр. 4315 одлучио је: „Прописи тач. 15 чл. 27 и чл. 39 закона о црквеним властима нису у противности један с другим, већ само предвиђају два особена случаја постављања капелана свештенику, регулишући особено све што с тим у вези стоји, као и награду капеланима за сваки посебни случај. „Тако, тач. 15 § 27 закона о црквеним властима говори о аривременом заступању свештеника: којијена одсуству, или одређен да врши какав општенародни или званични посао, или иривремено оболео, и на ове случајеве односе се сва наређења у том §-у, па и на награду капелану у мери у истом пропису изложеној; члан 39 пак предвиђа. са свим други случај, а то је случај еталног заступања, кад свештеник услед старости или болести постане сгално несиособан за служење у цркви и парохији, и тада, на начин различан од онога у тач. 15. чл. 27 регулише награду капелану и све остало што је за заступање потребно". Нека духовни суд достави свештенству на знање ову одлуку с тим, да се у будуће по њој управља. ДБр. 663 29 маја 1901 год. У Београду. Министар просвете и црквених посдова, Љ, КовачевиЂ с. р.