Prosvetni glasnik

НАУКА Ц НАСТАВА

1051

објаснити, иридодају се и друга питаља. Како је могуће обучавати у моралу а не дотицати се ири том проблема слободе људске воље, детерминизма и индетерминизма ? И да ли је могућно ири обучавању у моралу апсолутно избећи проблем бесмртности људске душе? Да ли је могућно обићи основни проблем: егзистенцију божју? Резултат дебате о тој ствари био је, да је с малом већином примљен морал као наставни предмет и да је био одбачен додатак, који је предлагао Сћезпе1оп§, да наставни план обухвата „обучавање у моралу и религији Обучавању у религији, према законском пројекту, дата је мо гућност у самом заводу, ту ће пак наставу вршити поред осталих часова духовници појединих вероисповести и то са ученицама, чији родитељи то буду желели. Дебатовање Француске скуиштине о религијској настави у лицејима девојачким чини ми се да има значај принципни. Да није ипак скупштина са својим последњим решењем далеко отишла? Узорита религијска толеранција, која се у њемујавља, слободоумно признање права родитеља, издвајање религије појединих вероисповести од редовних предмета и од морала — да ли је могућно апсолутно се сагласити са свима тим поступцима тако пространим и новим? Чини ми се, да се отишло и сувише далеко, и да једнострани рационализам, чији је плод модерни либерализам, није оценио у довољној мери религијски живот и да је на место толеранције према свим вероисиовестима, као равноправним изразима религијског осећања и живота, показао немарност, а ваљда и недовољно разумевање, какве вредности има религија за човека. По моме суду није требало радити, да се религијска настава издвоји од осталих редовних предмета школских, већ да задаћа школе буде, да покаже значај религијског живота и да у девојака Францускога народа однегује оно топло религијско осећање, које је баш прави извор моралног и племенитог деловања. Религија је требала да буде ослобођена догматичког терета, који је њу кроз дуге векове отуђивао од моралне њене задаће, и враћена сама себи. Није требало радити да се религија избаци из уџбеног плана и да се замени неодређеним и нега тивним моралом, већ да се религијска настава реФормише. А то се мора извршити у нас као и у других народа. Наука и васпитање религијско толико је исто неопходан део хуманитетног васпитања, као и образовање умно, морално, уметничко. Религијској настави школској све до данас недостатак је то, што је и сувише догматичка, то јест „разумова", што пружа ученицима на пр. у катихизису систем чланова вере, који нису |ништа друго до збнвени изводи вајкадашњих спекулација метаФизичко -религијских, у основи својој неприступних и неразумљивих интелекту недозреле младежи, а који се на много места и не слажу са резултатима научног развоја новога