Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ II ПРИКАЗН

1073

млади читаоци без његове помоћи могли добро разумети поједиие књижевне радове? Иди, што је још важније, је ли ои поуздан да ће се читаоду боље допасти прича Први иут с оцем на јутрење од приче демон или жртва коцкања, ако се не баци довољно светлости на најважније одлике једнс приче и на ве.шке мане друге? У осталом, имао ,је још један начин. Ако му се и чинидо издишно да о сваком писцу да општу оцену, приређивач је могао у једном предговору упутити младе читаоце на шта да обрате пажњу кад је реч о драми, о лирској песми, приповетки, епу и т. н. Или, што је још лакше, могао је анализирати једну причу, песму или буди какав рад, те тако указати читаоцима начин на који се врши разматрање литерарних ироизвода. * Прелазећи на појединости напомињем да је народној књижевности дато мало места. И што је главно, и ако је књига удешена за одраслију омладину, утнле су у збирку из народне књижевности само ствари које подносе и за мању децу. Од љубавне поезије није ништа ушло, и ако има веома лених песама, које ни мало неће повредити моралну чистоту у омладине. Није за одобравање та сувишна целомудреност у приређивача дечјих збирака. Треба, доиста, избегавати страсне песме, приче са јачим сензуалним едементом или норнограФске производе. Али онде где је исказано чисто љубавно осећање, без јаких љубавних израза. не може бити опасности за омладину, тим пре, што јој је иначе. приступачна чак и раскалашна књижевност. Уз то, љубавне народне песме биле су извор за новију лирику у нас, па је добро да омладина сазна поезију која је инспирисада наше најбоље песнике од Бранка до Воислава. Још негато. Ђук је у овој збирци представљен само народним умотворинама, а у њима је најмање његова личнога рада. Требало је узети што год из Живота и обичаја, или из историјских радова, те да се види његов стил и начин излагања. У Бранковим песмама штампана је песма дете и итица. То је одломак једне веће песме, која има нарочити смисао, јер показује градацију осећања: лаку и кратку дечју тугу за птицом, јаку и трајну жалост за женом и дубоки, тешки јад родитељски, који никад не престаје. Ово је једна од оно мало Бранкових песама у којима има извесних иесничких идеја. Овако скраћена она је изгубила много од своје лепоте, и ако се не може рећи да овај одељак није и за се леп. Љ. П. НенадовиК заступљен је у овој збирци једном дидактичком несмом, одломком из путописа и једном приповетком. Песма је од слабијих, јер је у њој практична поука стала на место уметничког осећања. Приповетка је готово као и остале што их је Љуба написао: наивна, проста, без најглавнијих елемената којима треба да се одликује ова