Prosvetni glasnik

ОЦЈЕНК II ПРИКАЗЛ

1077

трања и искитнвања ученика, иа основу чега Кс сс моКи да расправе ионека нрактична питања од чијег решења зависи да лп Ке престати оптужбе и наставника п ученика, како не раде довољно и иравилно било да неКе или не умеју. * * * У овој књизи има нет одељака. У првом се говори о марљивости и иажњн ученичкој како те ствари обично узимају нрактичари. Чим неки ученик не зна школски задатак или му писмени рад није добар, одмах се тврди да је немарљив и непажљив. Претпоставља се, дакЛе, да ученик треба још у напред да има марљивости и нажње, на да можс напредовати, мсђутим и марљивост и иажња треба да су иоследица иравилног васиитачког рада, то јест, ако наставник уме да изазове интересовање за свој предмет, онда Ке морати бити обога у довољној мери. Ово је, дакле, прва тачка у којој греше наставниди. Због ове погрешке нада се даље и у другу, кад је реч о даровитости појединих ученика. Врло често наводе математичари да понеки ученици немају дара за математику, и то ученици који на нр. у језицима добро напредују, и ако за језике не треба мање дара него за математику. И сад чудно изгледа откуд та и толика нејаднакост у даровитости ученика, управо, иитање је и да ли је има. Човек би помислио да су дарови за иоједине наставне предмете као раФови у дуКану у којима су смештеие разне врсте робе; „дарови су специјалне урођене душине моКи". Ну, тако је то само према вулгарном мишљењу у нракси. Теориски је несумњиво, да обични разум, којим располаже и најобичнији ђак, има способности и дара да савлада све ствари, које сс траже или којс треба тражити у школској настави, само ако се претходно учинило што је нотребно, да би се створило интересовање у ученика. Наставници морају уочити шта смета те понеко не може да напредује у једном или другом нредмету. Писац наводи примере из своје праксе како се нађе ученика, који, не само у математици или у језицима веК на ир. и у геограФИЈи слабо нанредују, и ако силно време употребе на читање земљописних уџбеника и географских карата. Вештим посматрањем и испитивањем дошао је до закључка да узрок томе није немање дара за географију, веК што ти ученици нису упуКени да посматрају нрироду, коју карта само замењује. А ко не разуме да чита природу, за тога је геограФСка карта без икакве вредности, и онда му је узалуд сва мука ма колико читао уџбеник и разгледао' мапе. У иракси се и о иамЛену слично мисли. Наставници се жале да ученици немају памКења за овај или онај нредмет, а родитељи то радо потврђују, хотеКи тиме да оправдају своју децу због недовољног успеха. У самој ствари, наглашује писац, за нормално развијенога сме се прст-