Prosvetni glasnik

в е л к ш к е

1093

и етнографија скоиске Црне Горе; ни нисменом испиту одабрао јо и обрадио нитањо Трговачки иутови и центри са јадранског ириморја ирема средишту Балканског Полуострва, у турско доба; на нрактичном исннту држао је предавање у VIII разреду Гимназије Вука Ст. Еараџића о стварању сраских кнежевина до Стевана Немање иод утицајем географских прилика, — 1[о снршетку сш1х делова стручнога игнита исиитни Је одОир Јсднигласт, одлучио: да је кандидат задовољио захтеве закона о средњим школама и да је иоложио ирофесорски исиит. Јован ИвковиК полагао је проФесорски испит из груие: сриски језик са старим словенским, историја сриске књижевности и сриска историја, као главни, и француски језик с књижевношКу, као споредни иредмет. У испитном одбору били су : нредседник Др. М. Јовановић-Батут, и чланови: Сретен Стојковић, Момчило Иванић, Владислав Вулићевић, Др. Милан ПТевић, Љубомир Јовановнћ н Јован Томић. Испити су били: општи 8. дедембра, нисмени 27. јануара и стручнн 7. Фобруара. Као домаћи састав кандидат је одабрао и обрадио одобрену му тему Историја ирономиналне и сложене деклинацијс у сриским листинама од XII до краја XV века; на писменом испиту обраджо је питање Грлени сугласници ирсд неичаним самогласницима у старом словснском и сриском језику (иоказати иретварање грлених сугласника иред неичаним, самогласницима у свима догађајима и истаКи одстуиање од тога у сраском језику). — Ио свршетку усменог испита из стручних предмета испитни одбор, проценивши делокунни успех који је кандидат показао у стручним предметима, једногласно је одлучио: да кандидат није задовољио захтеве закона о средњим школсша и да није иоложио ирофесорски исиит. Павле ЈВујиК полагао је проФесорски испит из групе: математика и нацртна геометрија, као главии, физика, као сноредни предмет, и француски језик. У испитпом су одбору били: председник Др. М. ЈовановићБатут, и члановн: Др. Богдан Гавриловић, Ђока М. Станојевић, Михајло Марковић, Лука Лазаревпћ, Јосиф Ковачевић, Др. Војислав Бакић и Владислав Вулићевић. Испити су били : општи 14. дедембра, иисмени 17. јануара, стручни 22. јануара и практични 24. јануара. За домаћи састав кандидат је обрадио одобрену му тему Конструкције кривих линија у равнини ; на нисменом испиту одабрао је од предложених питања ова два из нацртне геометрије: 1) Еад су дате две стране сс и ј$ и њима захва&ени телесни угао њиховог тространог рогља, одредити остале комаде и иројекције тога рогља, и 2) Тространу разнострану ираву иризму са основом у ирвој иројекционој равни иродире тространа иирамида, чија је висина иаралелна с ирвом иројекционом равни; одредити иројекцију оба тела и њихова иродора и на&и бачену сенку оба тела; иравац осветљења је иовољан; на практнчном испиту држао је предавањо у VII разреду роалног одсека Гимназије Вука Ст. Караџића о двема равнима. — 11о свршетку свих делова стручнога испита нспитни је одбор једногласно одлучио : да је кандидат задовољио захтеве закона о средњим школама и да је иоложио ирофесорски исиит, одликују&и се јачом сиремом из нацртне геометрије. Драгутин ЕостиЛ полагао је нрофесорски испит из групе: сриски језик са старим словенским, историја сриске књижевности и историја сриског народа, као главни, и немачки језик с књижевношКу, као споредни предмет. У испитном су одбору били : председник Др. М. Јовановић-Батут, и чланови : Љубомир Јовановпћ, Сретен Стојковић, Момчило Иванић, Јован Томић, Светислав Максимовић и Хенрик Лилер. Испити су били : општи 5,