Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
949
Суријану, од 20 јуда 1613. год., где се вели како се војвода Неверски из Фрапцуске кренуо у Рим, да преговара с иапом о предлогу владике л аћедемонскога 15 ) који је пре пеколико меседа био отишао у Француску. 16 ) Из тог Ренезијева саопштења дознаје се још и то, да је војвода Неверски с вдадиком у Грчку био посдао двојицу својих поверљивих Француза, да извиде Мореју, и да попишу племена, која би, према вдадичину уверавању, пристада уз владу Француску (јер је војвода овај посао радио договорно с краљицом) и чији је број износио на осамдесет хиљада бораца. На свом путу пак у Италију војвода је хтео пе само да преговара с папом о потребној помоћи у предузећу и на коју би могао рачунати, већ и да се договори с кнезовима од Мантове и Фиренце. 1 ') Али и кад се зна да је војвода Неверски и даље радио на покрету Хришћана у Грчкој, и то да није радио сам већ договорно с другима а .нарочито с папом, о коме се у првом одељку извештаја о збору у Кучима вели да је к њему упућен капетан Ренези; 18 ) и кад се види да се саоппиење Ренезијево млетачком дипломатском агенту у Милану подудара ■с меморијалом војводиним шпанском краљу—дакле, кад све то постоји, може ли се примити досадашње мишљење: да је састанак у Кучима ресудтат рада војводиних повереника и да се на њ односе оне истакнуте речи у војводину меморијалу шпанском краљу? Привидно и на први поглед изгдеда да јесте, али у ствари није, јер, судећи по самом документу, да му је творац једно од оних дица што су радила да акција војводе Неверскога почне прво с устаиком Маинота и да се погдавито осдони на Грке у Мореји, камо су биди упућени повереници његови, то би у овом извештају нарочито бидо нагдашено, на то би војводи бида обраћена нарочита пажња. Тога пак тамо нема. Шта више у овом извештају нема ни помена о земљишту рада војводиних повереника, и тежиште акције, по пројекту, преноси се у северније крајеве тако да су у првом реду пдемеиа у Сев. Арбанији, у Брдима и у Црној Гори, која ће приступити извођењу пројекта о устанку Хришћана у Турској, те према томе и састанак главара бива на средокраћи идемена, која ће имати да почну рад. Сем тога по том пројекту, и у даљем раду, предузеће се имадо погдавито осдонити на Србе, и творац његов рачунао је на извесну помоћ Срба и из других крајева, као из Србије, Херцеговине, Босне, Маћедоније и Арбаније, а акција с јадранског Нриморја имада се упутити
15 ) 0 владици лаћедемонскои и о љеговом бављењу у Напуљу има и у депеши мл.етачког резидента Агостина Долчи из тога места од 2. априла 1613. год. (У Млетачком Држ. Архиву, ЗепаГо зесгеЈа, Шзрассг дл ЖароИ, {пга аппо 1013.). 16 ) СоттипгсаГе (1е1 Сопб. <Мг Шесг, Шга 6. ") П>тет. 18 ) »е соп 1а1е осса810пе (јер је реч о састанку у Еучима) 81 1:гаиб сИ г1тап<1аге П вј^пог саргЈано 61оуапп1 Кепевв 1п КаИа с1а 8иа 8апШа рег с !агП сће ауеуапо ((1е1Љега1;о) т <1е1;1а а8ват1)1еа... ( Тигсв е1 МопГепедггт, стр. 331.).