Prosvetni glasnik

964

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

изискиваће .још много времена, докле у народу некадашња редигиозиа веровава буде могао заменити хладни рачун разума, који диктује оснивање задруга у диљу опстанка. Веза, која се данас хоће да постигне материјадним бољитком појединих чданова задруге, ннје кадра заменити некадашња религиозна веровања, у којима је појединац од колевке па до гроба васпитаван, и у чијем је удружењу он очекивао срећан живот и с ове и с оне стране гроба. Да ово докажемо, нама није потребно даље ићи, него само да проучимо везе, у којима стоји слава са имаовином и државином непокретног имања. Још и данас у нашем модерном законодавству кћери и синовиједног истог оца и матере нису равноправни у наслеђу. Синови имају првенствено право на већи део наслеђа. Није то случај, а није ни самовоља појединих законодаваца, који су такве одредбе донели. Та околност налази оправдања у оној нашој изреци: „жена је туђа кућа"; т. ј. она не припада стално породици, у којој је рођена, већ удајом прелази у мужевљеву породицу. Ми имамо прецизних података из живота класичних народа, као и Индијанаца, који се тичу одредаба о наследству неиокретног имања. Синови су једино овлашћени наслеђивати, јер они и имају дужност приносити жртве својима умрлим претцима. 2 ') Како у Атини тако и у Риму имале су се власти о томе старати, да се домаћи култ иојединих породица не угаси. 28 ) С тога је целибат код ових народа био забрањен. 29 ) Брак је био обавезан; али, ако би жена била нероткиња, онда се муж могао понова женити. 30 ) Синови, који ће имати да наставе породични култ, морали су бити брачни; иа и поред тога отац је имао права да сина при рођењу прими или не прими као свога. Тај акт примања био је такође скопчан са многим религиозним обредима. Ванбрачни синови нису имали право ни на наследство, ни на продужење породичног култа

27 ) Упореди наводе у СИе ап<;1(јие, стр. 32, пр. 4 (33); стр. 55 (57); затим стр 33 (34), 37 (38). На стр. 49 (51): »^ез тог1з ата1еп1 ђезот чие 1еиг <1евсеп<1апсе пе 8'еЈе1§ш(; раз. Сапз 1е 4от1зеаи оп Пз Т1\'агеп1;, Из п'ауа1еп<; раа (1 : аи1ге зије4 (1'тцше(;и(1е ^ие се1ш-1а. 1,еиг ип1дие репвее, сотте 1еиг иш<зие т(;6ге(;, е4а11 ди'П у еЛ* 1оијоиг8 ии ћотте (1е 1еиг зап§ роиг аррогЈег 1еа ов'гап (1е8 аи (отћеаи... Б'Нт(1ои (И8а1(; епсоге: „И/ехИпсИоп (1'ипе &тШе саизе 1а гите (1е 1а геИ^оп (1е се(;(е СатШе; 1ез апсе!гез ргМз (1е Го0'гап(1 (1е8 §а1еаих (;от1)еп1 аи збјоиг (1е таШеигеих*'. 2в ) ОНе апИцие стр. 50 (51). 29 ) 11)1(1. стр. 51 (53). 30 ) И)1(1. стр. 52 (54). — Ннтересантан обичај у овод погледу саопштава проф. Е. Лилек у Гдаснику зем. Музеја у Боснп и Херцеговини, Год. XI стр. 720: ( ,Иди: иеки је човјек већ дуго ожењен, а још нема никаквог порода, а баш жели да би га имао. У споразуму са својом женом жениће се он по други пут, а своју прву жену држаће у кући као своју иосестриму, а она њега као свога иобратима". — Носле горе реченог биће разумљив овај, за садашње појмове, чудноват обичај.