Prosvetni glasnik

966

просветнн г.1асник

И.З свега довде реченог види. се јасио, да су све установе у људском животу биле тесно скопчане са религиозним обредима и у самој религији оиравдање и узрок своме иостанку тражиле. — Очигледнијом још после овога постаје веза између славе и задруге. Слава је имала за задатак приносити жртве целом низу умрлих предака дотичне породице; ну, да не би онакве тешкоће наступиле, као што их горе сиоменусмо у погледу на продужење култа, да се тај култ не би чак и уништио, задруга је била свагда ту, у којој ће се, као у већем скупу тесно скопчаних појединаца, ређе моћи десити, да сви мушкарци изумру, или да се нико од мушких не роди. Ма и један мушкарац у задрузи био, он ће бити њен старешина, он ће репрезентовати задругу као једну породицу и као такав моћи вршити религиозне обреде за све покојнике из дотичне задруге. 39 ) Овим се оправдава п оно неузимање између оних, којн једну исту славу славе; јер таквих случајева при великом распрострањењу задруга није могло ни бити. Али не само да је у Грчкој поред хероса било и обоагавање хероина, него то исто налазимо и код нас, да су поред светитеља узимате и светитељке, које се у слави прослављају. Тако налазимо код Милићевића 40 ) споменуте: Св. Петку, Св. Варвару, В. Госпођу (као и њен иразник Ваведење) од којих је опет Св. Иетка највише застунљена. Веиекеп каже за Грке, да су код њих жене, исто онако као и људи, ноштоване као хероси. 41 ) Примера ради наводимо само Еасандру, Аглаурос и Пандросос, Калисто, Диктину, Пфигенију;") даље Хемитеју, ПасиФеју 43 ) итд. Да бисмо после онога, што смо о херосу казали, ово могли разумети, ми се морамо повратити у још даљу прошлост, него што је она, у којој је култ мушкараца постао. За разумевање овога нама помаже Етнологија и прехисторијска Археологија. Као што нам Етнологија пружа примере из веровања нецивилизованих племена, у којима се женска фи-

39 ) Мени је особито ми.10, што на овом месту могу тачност својега резултата потврдити и једним потпуно пезависним мишљењем нашег уваженог старине г. П. Срећковића (упореди «Вечерн>е Новости од 24 јуда 1900) о вези између задруге и живота у опште, која се веза, разуме се, морала огдедати и у редигији самој. Г. Срећковић пише: »Ето такви су били онда Срби и јуначкп гледали у очи смрти, па су за свој род јуначки гинули. Али су живели у великим задругама и знали су зашто гину, и да ће задруга сачувати њину породицу и опет ће живети и сдавити своју свету сдаву и најносле ослоОодити свој род и покајати своје предке, чија се слава проносила уз гусле по читавом српском народу®. 10 ) Чупићева Год. I, стр. 101—102. 41 ) У Ковсћег'б Еехјкоп-у I, 2, ст. 2533: »Егаиеп луегДеп ећепзолуоШ ше Маппег <1игсћ Ки11 ип(1 Него8Ше1 §еећг1, ип<1 ћжхс шсћ4 пиг ип^ег ВегеЈсћпип^, гмшгч, тј(Јш1'д } тјршоаа, 80пс1егп §аг п1сМ зеИеп аисћ а1з тјрод«. 4г ) Сепекеп у Ковсћег'8 1,ех1коп-у I, 2, ст. 2449—2450. 43 ) Е. КоћДе, Рзусће 2 , I стр. 188.