Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

977

у спектру увек јасно показивала и при горењу различитих материја, ипак је, баш због те опшности своје доста и спречавала напредак; Пламен сумпора, алкохода, дрвета, хартије увек је у свом спектру показивао јасну „динију натријумову." Та окодност указивада је пре на то, да иостоји неки општи природни процес, који прати свако сагоревање, него ли једна особита врста, материје. Ну ипак није остало само на овоме. Ова метода испитивања пламснова примењена је и на испитивање светлости небесних тела. Резултат ове примене показао је, да се слаба Месечева светлост и светлост осталих планета разлале тачно у исти спектар, као што је и Супчев, и да се светлост звезда у овоме јасно разликује. Тако исто доказано је и да се тамна линија натријумова Сунчевога спектра, као и сјајна натријумова линија у спектру чистог усијаног натријума, помоћу иојачане дисперзије претвара у двс линије, градећи т. з. пар натријујумових линија, које је РгаиићоГег означио као I), и 1>. г У овоме је лежало цело језгро Сунчеве хемије. Овај проналазак његов обратио је на се пажњу Физичара и многобројни експерименти извршени су ради изучавања ових нових појава, које је ГгаипћоЈег тако рећи иза сна пробудио у научноме свету. Ну прави значај његовога проналаска, постао је јаснпји тек много позније.По спреми својој , Ггаипћо1ег и није био Физичар , већ практички оптичар. Време је пролазило а он није могао, да се удали од свога одређеног нута. Све што је он могао урадити било је то, да покаже пут ка нравом открићу — које ће јаком следовати — а да и друге побуди, да иду у том иравцу, Год. 1823 .Тоћп Нег8с1)е1 из неколиких својих експеримената показао је, како ће у будуће спектрална анализа имати судбоносни значај за хемију. Ну он је по овоме предмету обраћао већу пажњу на оптичку, него ли на чисто хемиску страну. Па ипак је нредвиђао, да ће разлике у спектру указивати на различан хемиски састав оннх материја, које се сукцесивно уносе у пламен при експериментовању. Овај принцип изразио је мало јасније Гох Та1ћо1 1826 г. Онје био склон веровати, да извесне сјајне линије у скептру показују, да се у том нламену усијава неко тело, претварајући се у гас или пару и да се те линије могу сматрати као символично обележје тога тела. Ну сталност и ја,сноћа жуте линије изгледала мује ћудљива. Она се појављује свуда где има натријума; али ње има и онде, где се сасвим хладнокрвно мора закључити, да ту нема натријума. Ову појаву објаснио је тек после 30 година \УПНат 8 ап, доказавши врло отетљивим спектроткопским испитивањима веома јако распрострањене натријума, као и сигурност, да жута линија у скептру одиста долази од те материје. Обична кухињска со (КаС1) одиста је веома јако распрострањена. Она се простире по ваздуху, плива но води, сваки комадић прашине садржи п њен један делић и апсолутно је немогуће, до-