Prosvetni glasnik

978

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бити предмет, који би био сасвим чист од ње. А да се траг натријума покаже у спектру, довољноје да се усија делић грама. В г е"V?81 е г је 1833 г. својим експериментима стајао доста близу праве истине. Онје чинио оваке огледе. Кроз пару азотне киселине пропуштао је светлосне зраке са обичне лампе. Тако је добио скептар са великим бројем тамних линија. Кад је после уклонио парни медијум азотне киселине добио је од исте светлости спектар чист, без икаквих тамних линија. Одавде се већ јасно могао $пазити утицај гасне средине, кроз коју су пролазили светлосни зраци. На основу овога, већ се могло судити. да промене у спектру зависе како од природе светлосног извора, тако и од природе парног медијума. Многи су експерименти чињени на овоме пољу, па је тако утврђепо врло блиско сродство између сјајних спектралних зракова некога усијаног гаса и тамних спектралних линија, које се добију, кад кроз овај гас пролази каква светлост. Доказано је, да ове линије, сјајне у једпом, тамне у другом случају заузимају у спектру апсолутно исте положаје. На оном истом месту где се налазе сјајне линпје н. п. у спектру самог водоника, налазе се у истом спектру тамне линије. кад кроз медијум водоника пролази бела Сунчева светлост. Утврђење ове истине, која је иначе позната под именом „извртања скептра", учинило је један корак ближе правом стању ствари. Овако интересни резултати пробудшпе још многе научнике онога доба на најразноврсније експеримеите. Међу овима се нарочито одликују V. А. МШег ћ е с!81 оп е. Последњи је доста припомогао овој науци пспитујући снектре електричне светлости. Он је приметио, да разлике у добивеним спектрима долазе од различитих метала, које је наизменце употребљавао као врхове електрода. И овде се већ могло судпти о утицају различне природе светлосних извора на разлике у спектралним линијама. Извртање спектара постојала је све општија појава; али право њено тумачење — које је у исто време и главни кључ за разрешење ових тамних линија — очекивало је канда позније испитиваче. ћ е ои Г он сад 11 у Паризу, био је први, који је на ову појаву обратио нарочиту пажњу. Вршећи своје експерименте са елекричним луком, пропуштајући кроз њега разне светлости, ои се био решио да докаже подударност између сјајних металних лииија у спектру њиховом н одговарајућих тамних линија Сунчевога спектра. Резултат је остварио његове наде, Онје ту подударност доказао за натријумов иар жутих линија, наводећи, као да то долази од апсопционе моћи електричнога лука дакле у опште, да узрок њиховога постанка лежи у апсорпционој моћи медијума, кроз који зрак пролази. Он је на томе стао. Ну већ 1852 г. кембриџки проФесор 81оскез, показавши још јаснпју иодударност између ФраунхоФерове 1) лнније и жуте натријумове линије, а користећи се утврђепим ћо исаи! 1-овим експериментом о извртању спектара, јасно је доказано, да тамна 1) линија Сун-