Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

979

чевога спектра поуздано долазиод апсорппије у самој Суичевој атмосФери. Кад је ово било показано, онда је бно и јасан закључак, да у Сунчеввој атмосФери између осгалих гасова и иара носгоји и пара натријумова. Овадва заслужна посматрача, РоисаиИ п 84оске, први су постави.ш прпнцип, да се права Сунчева хемија може расматрати само помоћу спектралних испнтивања раз.шчних металних пара. Има приговора, који о приоритету овога принцнпа говоре у корист С. Ј. А и § 81 г о т-а. Ну они су неосновони. Његови радови о овој ствари изашли су у Упсали 1853 г., а у енглеском преводу две годнне доцније. У њима се види велики полет и знатан број дубоких, оштроумних размишљања о природи ових појава; али ипак за то, ннје све то учинило какву особиту епоху. Радови тога аутора на испитивању Сунчевога спектра сгекли су особиту важност, коју ћемо на свом месту номенути мало доноије, нарочито закон један, који је он поставио из својих експеримевата. Њему пак припада и та заслуга, што је он Еи1ег-ов принцип о еквиваленцијн апсорпцијо и емисије изнова оживео, нрницип, који је у другој половини ирошлога столећа у многоме допринео правом схватању природе ФраунхоФерових линија. Ако се не обазиремо на оне незнатне иокушаје из XVII и XVIII века па покушамо, да у неколико речи окарактершпемо све што је на спектралио.ј анализи учињено у току нрве иоловине XIX века, онда можемо исказати у кратко, ово што следује. Свеколики послови око спектроскопије врзу се само око различитих експеримената, без и једног стално утврђеног принципа. Али п ако у то доба не беху изведени никакви деФИнитивнн и трајни закони, ипак су многобројни експерименти извршени на различите начине са различитим резултатима иоказивали пут и сталне знаке ка једном ошнтем принципу, који ће се утврдити у другој половини XIX столећа и који ће у нашој, као и у другим физичким и хемиским наукама учинити прогрес и освештати нов научни препорођај. Свеколике припреме из тога доба, очекивале су да се нојави један ум, који ће разрадити спектроскопске принципе и учврстити сталие знакове, да помоћу н>их спектрална анализа одгонетне једном ону загонетку о нрироди небесних тела, коју никаква срества до ње не разрешише. Те резултате и трајне успехе извршила су два неуморна раденика, два изванредна ума 1859 године Сгизкат К1гсћћо Д' 1 ) као проФесор фике на хајделбершком универзитету и његов друг, одлични хемичар К о ћ е г 1 Випзеп. 2 ) Многобројним и разноврсним ексиериментима, оии су најпре решили и најпре дефинитивно разјаснили ону узајамну и неироменљиву везу између појединих линија у спектру и пзвесних врста материје. Резултати љихових признатих експеримената, који су били многобројнији, основанији и прецизнији, него остали ире њих постади су основним за-

Ј ) Рођен 12 марта 1824, унро 17 октоГ>ра 1887. 2 ) Рођен 31 марта 1811, умро 16 августа 1899.