Prosvetni glasnik

982

просветни гдасник

с успехом Фотографишу и сиектри са незнатнијим интенлитетом (спектри звезда, небулоза идр.). Тај Ки1ћег1игс1-ов снимак састављен је од 15 делова, а целокупна дужина износи му 2'1 метра. Поред тога што су на њему константоване све тамне линије из цртежа КирхоФљевог и Апз§1гбт-овог, опажено је још и то, да на њему има и врло велики број линија, којих на цртежима никако нема. ФотограФисање спектра показало се као неоцењиво благо са две стране. С једне стране, тим нутем преставе се на слици и оне врло ситне карактеристичне линије, а које голо око не може на први поглед све ни уочити, а с друге стране, што је и најважније, овом методом успело се да се Фотографишу и невидљиви делови спектра: ултра-црвени и ултравиолетни. Радња са ултра-црвеним делом у многоме је отежана. Тек у најновије доба могао се и тај део спектра доста новољно снимити. За испитивање овога дела спектра познате су три методе: помоћу фосфоресценције, тоалотс и помоћу нарочитих фотофрафских наирава. На првој методи највише је радио Весдиег е1, паје нашао неколике тамне пантљике, састављене од повећег броја линија. И оне су апсорпционог порекла, као и остале ФранхоФерове линије. За њих је нађено, да се некс могу идентиФиковати са линијама метала натријума, калцијума и магнезијума. По другој методи радио је Вгарег; али највише ћ|ап§1еу, који је дошао до сличних резултата. Најбоља је она трећа метода, ма да се она не може нрименити за снимање удаљенијих спектралних партија од видљивог црвеног дела. По њој је највише радио Аћпеу. Са ултра-виолетним спектром иде већ много лакшс. Поменута, трећа метода овде се примењује знатно лашпе; јер ти зраци највише п дејствују хемиски. На томе је највише радио Е. Мазсаг! (1Н64). 1 ) Његов снимак ултра-виолетног дела Сунчевога спектра протеже се чак до Т линије. док се обичан видљив спектар свршава око Н линије. Број тамних линија, којејеЕ. Мазсаг! у своме снимку избројао износи на 300. И те су линије апсорнционе. Та је слика и најиотпунија у овој врсти снимака који су до сада у оиште добивени. У новије доба А. Согпи 1 ) (1874) бавно се такође снимањем ултра-виолетног спектра. Снимци, које је он добио закључени с.у са спектралном 0 линијом. Ну он их је добио помоћу обичнога спектропскопа, у коме не беху призме и сочива од калцита, као код Е. Мавсаг1-а, већ од обичног крон и флинт стакла. РадовидаклеА. Сопш-а показали су, да се ултра-виолетни спектар може посматрати и иомоћу ббичних стаклених призама и сочива. Међу сувременим раденицима на овоме пољу спектро-фотографском одликује се нарочито Н. С. Уо§е1 астроном у Потсдаму, који је у друштву са 1 >г. 0. Боћзе-ом добио многобројне Фотографске снимке

') Апп. 8С. (1е 1'^со1е погт. зир. Рат 1864 Л; 5. Ј ) Апп. 8С. (1о 1'есо1е погт. зир. Рапв. 1874 12.