Prosvetni glasnik
наука и настава
983
Сунчевога спектра. Они су снимиди видљиви снектар између линије К и Н и нешто даље од ове линије. Дужина ових снимака износи на '/ 3 метра. Поред овога, познати су још и про#есор Н. I) г а р е г у ЊуЈорку, N. [Јоскуег, Ађпеу, \У. Н觧1пз, Бг. Ми11ег, Ј. Еаги! СагропИјош неки. Последњи је извршио многобројне снимке спектара разних метада и гасова. Ну његови радовн имају вшпе практичку тендедију т. ј. да одакшају распознавање појединих елемената према њиховим спектрима. Радови пак N Боскуег-а имају чисто научни карактер. Главна му је намера, да Фотограшше све лшгије у спектрима појединих метада, како оне, које се пружају преко цеде ширине спектра. тако и оне, које су од н>их краће и допиру каткад до по,10вине, а некад и испод четвртине спектрове ширине. Дужина тих спектралних динија зависи од густине паре дотичнога метала. Што је густина паре већа у толлко су и поједине ллније у њеном спектру краће. Пз зависности, која постоји између њих, температуре и гусгине усијане наре дотичнога метала, он изводи закључке о физици Сунчевој и осталих небесних тела, као и још неке закључке чисто хемнске природе. Помоћу нарочите конструкције процеиа, коју је он сам измислио, он је у стању да посматра истовремено спектре од неколико металних пара и Сунца, те му је на тај начин веома олакшано непосредно упоређење њихово. Поред тога, он је још успео и да целу ту групу спектара сними на једној Фотографској плочици, како би се тиме могли и други користити. Нема сумње, да је упоређење тачних, ФотограФСки снимљених спектара, допрннело много ка деФинитивном решењу питања о томе, да ли се нека материја налази па неком небесном телу или је нема. Н. С. Уо§е1 је чак уснео, да измери и квантитет појединих светлосних врста, добивених номоћу спектроскопа, да на тај начин споји спектроскопиј у са Фотометријом, као што су је онијошнеки, спојили са Фотографијом. Удруженој спектроскопији са Фотографијом предстоји велика будућност. Пнтересно је, да су обе ове методе примењене у астрономији у другој ноловини прошлога века: готово у исто време. Обе су тако нове, а ипак дају тако прецизне резултате. — Са овим смо већ завршили овај кратки исгориски преглед спектроскопске методе у оној мери, у којој је оиа примењена за испитивање природе небесних тела. Основни принципи спектроскопије, Када голим оком посматрамо разне светлости н.и. Сунчеву, Месечеву, нојединих звезда и т. д. на њима не оиажамо никаквих битних нромена, Оком можемо разликовати разне боје светлости, као код звезда, а и планета (н. п. боју Марса, Јупитра, Венере), а у неколико и интензитет светлости у колико је око способно да и те промене оцени. Помогнемо ли се стакленом призмом, опазићемо сасвим друкчу појаву. Онако једнолики светлосии зрак, какав се голом оку показује, пропуштен кроз такву призму, одмах се раздросветни глдсник I књ. 8. св., 1902. 66