Prosvetni glasnik

996

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

библиотеци била Задускијева библиотека у Варшави која је имала 298214 бројева, а.аи је на место стигло 262640. Један јо део раздељеи научним институтима, а нешто је разграбљено. Доцније је попуњена другим приватним библиотекама, као што су кнеза Сапијеха; гра#а Ржевуског, кнеза Чарторијског, Фролова, Толстоја, Кастерина, Погодина (2000 рукописа) п т. д. Библиотека је отворена и уређена тек 1814 год. Добровски ју је обогатио драгоценом збирком ретких рукописа и штампарских првина. За време во.јне 1829 год. са Турском, библиотека је умножавана швачком из појединих градова. Кад је на управу дошао Корф он је све књиге које говоре о Русији а на страним су језицима одвојио, и саставио у једно, под један одељак Воззгса. Библиотека ова спада међу највеће библиотеке после париске и лондонске, само на лични састав троши она 250.000 рубаља, 9000 рубаља на дежурне чиновнике, 5000 на служитеље, 15.000 на одржање здања, а 26.000 рубаља на набавку књига и повез, свега 80.000 рубаља. или 240.000 динара. Она је имала 1898 г. 1,228.000 свезака, 19847 карата, 81.300 резарија и <1 отограФИЈа, 27093 рукописа, 46244 аутограФа, и 5448 повеља. Библиотека је подељена на 12 одељења, и сваким управља по један библиотекар. Тако нпр. рукоииси и гитамиарске ирвине до 1728 г. састављају засебно одељење, а све руске књиге изашле иосле 1728 г. и страна дела која говоре о Русији, праве опет засебно одељење. Затим долази историјско одељење, са геограФијом етнограФијом, археологијом и статистиком; па иравно са политичким наукама; богословско. историја литературе, уметност, ириродне науке, философија, филологија. Ова библиотека прима сва периодска руска издања, и преко 1000 иностраних, а користити се може сваки само да каже ко је, шта .је, и где станује. Одељење са рукописима врдо је богато, нарочито са словенским, а штампарских првина има на свима словенским језицима. И у Русији се увидела важност коју библиотеке имају по образовање народно, а мисао б уређењу јавних библиотека по унутрашњости нрво је изнео 1830 г. Мордвинов. Надзор над њима водио је у почетку министар унутрашњих дела, а доцније је прешло на министра просвете. Године 1880 било је у Русији само 600 библиотека, а данас их има преко 1000. 1 ) У Томску је 1885 год. установљена прва сибирска народна библиотека а те исте године и у Москви. Народне библиотеке постоје у Њижњем Новгороду, Вроњежу, Харкову, Харзону, Старатову, Симбирску, Вјатку, Перму, Богоридцку, Вјазми, Скопину, ТиФлису, Одеси, Ачинску, Омску, Барнаулу, Јенисајску, Тоболску (носледњих 5 су сибирске). Те народне библиотеке посећују се веома јако, тако нпр. у Одеси народна библиотека 1891 год, била је посећена од 7500 лица (међу њима је било

') Књижара је бидо 1895 год. 1300, Петроград и Москва имали су 450, а цела азијска Русија 64. Новина је излазило 1897 год. око 750, и то 589 руских, 69 пољских, 44 немачких, а остало на другиж језидима.