Prosvetni glasnik

ПЛУКА П ПАСХЛВА

1003

Ирска стоји најгоре са јавним библиотекаиа. БедФаст и Дублин најбоље стоје у томе погледу. У Евроии Инглеска стоји на првом месту, односно поклона и пожртвовања за јавне бибдиотеке. Тако је за здања и књиге поклоњено близу 20,000.000 динара од 1888—1896 године. У Престону браћа Харисн подигли су здањс библиотечко од 2,500.000 динара. То је једна од најлепших библиотека, која има три велике собе за читање, у једној се читају политичке новине, у другој часописи, а у трећој књиге, ту с.е находи и ручна библиотека (ге{'сгопсе Нћгагу). Публици није дозвољено да сама узима књиге из ручне библиотеко, већ се обраћа нарочитом чиновнику. ПроФ. Сендемен дао је 600.000 марака за јавну библиотеку. Два су човека најзаслужнија за јавне библиотеке у Инглсској. Карнеџи 1 ) који је дао нреко 2,000.000 динара само за шкотске библиотеке, тако у месту свога рођења Бнп&гтНпе 200.000 динара; Ауг — 250.000 дин. и Единбургу 1,625.000. Други је племенити завештач Џон Едвардс рођен 1824 г. догаао је у .Тондои са два три дпнара и постао је милионар. Лондонским библиотекама у сиромашним крајевима поклонио је проко 1 милијон динара. Он је 1889 год. поклонио јо јавним библиотекама 10.000 књига, појединим библиотекама поклонио је на 50.000 св. У унутрашњости обично је давао библиотекама 40 до 50.000 динара. Данас у Инглеској има 600—700 библиотека у 300 општина, са 5,000.000 св., те биб.шотеке добијају из општинских приреза 4'/ 2 до 5 милијона динара, а вредност библиотека износи преко 17 милијона динара. Годишње се чита 25 до 80,000.000 свезака. Само се забавне књиге издају ван библиотеке, Филијали библиотечни ирво су се почелн основати у Америци. А у Инглеској у Лнду (ЕеесГз) једној од главних индустрнјских градова, са 367.000 становника, који због раштрканости заузима велики нростор, има 30 Филијада библиотечких. У библиотекама инглеским имају наронита одељења за лсенске, или су столови обележени са таблицом на којој стоји написано „ЕасПез оп1у" (само за госнође). Библиотекари у Инглеској имају и своје друштво „ЕЉгагу АззосхаНои о!' 11)е ТЈпПес! Кт§с1от" основано 5 Октомбра 1877 год. и свој часопис »Тће БШгагу А88ос1асшп'з КесоМ", исто је друштво и школу библиотекарску установило. 1897 год друштво је држало међународни кон-

1 Андреја Карнеџи понудио је оиштини Њујоршкој 5,200.000, додара за нодииањо јавних библиотека, нод усдовом да општина да 65 места (плацева) за аидање библиотека, и да за одржавање одреди 500.000 долара. Исто .је тако граду Св. Лују (Мисисипи) поиудио милиои долара за одржање библиотеке; граду Џоистону обећао је давати годишње 20.(^00 долара за зидање зграде бпблиотечке, ако само да плац, и обећа давати годишње 2.500 долара за одржавање библиотеке; граду Естабилу 15.000 долара за библиотечко здање, под условом да годишње издаје 1.500 долара за одржање библиотоке; даље »8ои1;ћ Јоверћ-у* 25.000 долара; граду Отави 100.000 долара, и граду Ванкуверу (Канада) 50.000 долара за исту цељ.