Prosvetni glasnik

1006

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИНК

ллцу веђу нашом браћом Лужичким Србима адвокат МилиЛ још 1726. основао је јавву библиотеку, усдов је ставио: да се сваке недеље два пут после подне у извесне часове састају, и да им се издају књиге на читање. Нрва општа јавна библиотека основана је 1828 год, у Гросенхајну нод именом школска библиотека, и доцније је преобраћена у градску библиотеку. У околини Гросенхајна Лрајекер је установио путничку библиотеку 1839 г. и одмах му се иријавило 15 села, у којима се читало 500 свезака. Прајскср је иочео тада да установљава и сеоске библиотеке. Но највећи утицај за умножавање библиотека у Немачкој имале су берлинске шц одне библиотеке , које су основали универзитетски проФесори у Берлину, којима је предњачио нроФесор Раумер. Повод је томе био овај : кад је Гаумер 1841 год. био у Охију, разговарао је се с људима из најнижих слојева друштва, и изненадило га је, да су ти људи читали Плутарха, тражећи узрок томе нашао је да у нојединим местива ностоје народне библиотеке, а у већим традовима држе се научна предавања. И Гаумер кад је се вратио, покушао је да и он у том нравцу што год уради, те крајем 1841 год. оснује се друштво за поуку, које је било под заштитом пруског принца, доцније цара Виљема I. Задруга је приређивала јавна предавања, и успех је био тако сјајан, да је воћ 1847 год. друштво понудило општини Берзинској 12.000 марака, за оснивање народних библиотека, општине је примила ту понуду, која се доцпије повисила на 18.000. После тога 1 Августа 1850 г. основане су прве 4 народне библиотеке, које су исте године имале 1.500 читалаца; 1856 основана је иета, и већ 1860 године било је у њима 4.058 читалаца. Ове библиотеке стоје иод надзором комисије која је састављена из чланова друштва, и општине. Општина је се обвезала да даје годишње помоћи 3.000 марака, а друштво је онет иотпомагало библиотеке са приходом од предавања, и до 1866 год. задруга је дала 50250 марака, сем тога задруга је поклонила општини 30000 марака, да то буде сталан капитал, а само интерес (1200 марака) да се троши на библиотеке. ПроФесор Гнајст био је бсз прекида застунник друштвени, па чак и пошто је Друштво пропало све до 1892 године. Данас Берлин има 27 народних библиотока, али нема велике централне библиотеке, што је велика грешка, јер се свака књига мора у 27 комада да набавља, а то је врло скупо. Тих 27 библивтека имају скупа 104356 св. Отворене су само средом и суботом од 12 до 2, и недељом од 11 до 1. Неке се библиотеке отварају од 6—9, и те библиотеке боље раде. А да се књиге радо читају, и да се публика користи њима доказ је што са у библиотеци од 4700 св. читало 67000 св. што би значило да је једна књига имала више од 14 читалаца. Берлин је за народне библиотеке издао 1898/99 свега 59718 марака, а општина је те библиотеке помагала са 55835 марака. Једина варош која је пре Берлина имала народну библиотеку јесте ФранкФурт на Мајни