Prosvetni glasnik

12 24

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЦК

Нибурово је мишљење било да је она дедо народне епске поезије. Истина ту хипотезу није нрви изнео Нибур, него Перизоннје, — али Нибур је дошао на њу не знајући за Перизонија —, но он ј$ њу „с пуним самознањем свих њених консеквенца применио на традицијонадну истори.ју најстаријег Рима" и методски третирао, те се она назива његовим именом. Разлози за то мишљење и повод били су ово. У Цицерона Тизс. (Пвр. IV,2 читамо: Катон, који је био врло озбиљан писац, каже у свом деду Оп§1пе8, да је код наших старих био обичај да гости на гозбама наизменце певају уз свирку Флауте деда и врдине сдавних људи. 10 Сдично нешто каже и Варон (у Нонија II 70, код азза уосе): на гозбе су додазиди дечаци да певају старе песме у којима су се хвадиди преци, уз Фдауту или без пратње инСтрумепта." Ето од ових песама мислили су Пернзоније и Нибур да су постале наше традиције, другим речима де су оне остатак те народне поезије. Нибур је даље мислио да су једна врста тих песама можда биле и неније, надгробне песме, које су се певаде у сдаву покојницима придиком њихове пратње, уз Флауту. Сад ми пмамо на некодико од најстаријих саркоФага, на саркоФазима чувених Сципијона, натписа у стиховима. Те натписе Нибур држи за такве неније и, према томе, ми имамо чак и неколико оригинала од песама нз којих је постада старија традицијонална историја Рима. Раздичне од тих, вели Нибур даље, по Форми и веће по обиму, биле су песме од којих је, пошто су се растуриде у прозу, постада историја краљевства. Историја Ромудова чини за себе једну еиопеју; о Нуми могло је бити само кратких песама. Тул, прича о Хорацијима и Куријацијима и разорење Адбе «/1онге г то чини једну ноетску цедину као и спев о Ромулу; шта више од тог спева Ливије је сачувао неоштећен један одломак, у сатурнинским стиховима. 12 Напротив што се ирича о Анку, то нема никакве песничке боје. Али затим почиње, с .Туцијем Тарквинијем Приском, један ведики спев, који се свршава с бојем код Регидског Језера; и.тај сиев о Тарквинијима још је у својој прозној одећи неописано поетски. Тарквинијев долазак у Рим, његова деда и победе, смрт његова, па чудесна ирича о Сервију, Тудијина крвава свадба, смрт праведног краља, цеда историја последњег Тарквинија, иредсказања да ће он иогинути, Л-укреција, Бру10 ) вгаУ188Јти8 аиског 111 Оп&тИшз Са(о, тогет арис! пшогез ћипс ери1агит Јшззе, и1 (1е1псер8, < јш ассиђагеп!, сапегепС ас1 *И )1ат с1агогит укогит 1аис1е8 аЦие У1г{и1ез. и ) (ас!егап4) 111 сопујуцз риег! шо^ебИ, и! сап1агеп(; саггл1па ашЈдиа, 111 (цићиз 1аис1е8 егап1 ташгит, азза уосе, еС сит 4И)1сте 1Ј ) I 26 Б1ттт1Г1 регс1ие1Ц6пет тсИсеп! 81 а Диптутб ргоуосаг13, Ргоуоса11бпе сег4а1о: 81 У1псеп1, сари1 бђппђНо: Уегћега^о т1;га уе1 ех(га рото^г1ит