Prosvetni glasnik, 01. 09. 1901., str. 124

12 24

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЦК

Нибурово је мишљење било да је она дедо народне епске поезије. Истина ту хипотезу није нрви изнео Нибур, него Перизоннје, — али Нибур је дошао на њу не знајући за Перизонија —, но он ј$ њу „с пуним самознањем свих њених консеквенца применио на традицијонадну истори.ју најстаријег Рима" и методски третирао, те се она назива његовим именом. Разлози за то мишљење и повод били су ово. У Цицерона Тизс. (Пвр. IV,2 читамо: Катон, који је био врло озбиљан писац, каже у свом деду Оп§1пе8, да је код наших старих био обичај да гости на гозбама наизменце певају уз свирку Флауте деда и врдине сдавних људи. 10 Сдично нешто каже и Варон (у Нонија II 70, код азза уосе): на гозбе су додазиди дечаци да певају старе песме у којима су се хвадиди преци, уз Фдауту или без пратње инСтрумепта." Ето од ових песама мислили су Пернзоније и Нибур да су постале наше традиције, другим речима де су оне остатак те народне поезије. Нибур је даље мислио да су једна врста тих песама можда биле и неније, надгробне песме, које су се певаде у сдаву покојницима придиком њихове пратње, уз Флауту. Сад ми пмамо на некодико од најстаријих саркоФага, на саркоФазима чувених Сципијона, натписа у стиховима. Те натписе Нибур држи за такве неније и, према томе, ми имамо чак и неколико оригинала од песама нз којих је постада старија традицијонална историја Рима. Раздичне од тих, вели Нибур даље, по Форми и веће по обиму, биле су песме од којих је, пошто су се растуриде у прозу, постада историја краљевства. Историја Ромудова чини за себе једну еиопеју; о Нуми могло је бити само кратких песама. Тул, прича о Хорацијима и Куријацијима и разорење Адбе «/1онге г то чини једну ноетску цедину као и спев о Ромулу; шта више од тог спева Ливије је сачувао неоштећен један одломак, у сатурнинским стиховима. 12 Напротив што се ирича о Анку, то нема никакве песничке боје. Али затим почиње, с .Туцијем Тарквинијем Приском, један ведики спев, који се свршава с бојем код Регидског Језера; и.тај сиев о Тарквинијима још је у својој прозној одећи неописано поетски. Тарквинијев долазак у Рим, његова деда и победе, смрт његова, па чудесна ирича о Сервију, Тудијина крвава свадба, смрт праведног краља, цеда историја последњег Тарквинија, иредсказања да ће он иогинути, Л-укреција, Бру10 ) вгаУ188Јти8 аиског 111 Оп&тИшз Са(о, тогет арис! пшогез ћипс ери1агит Јшззе, и1 (1е1псер8, < јш ассиђагеп!, сапегепС ас1 *И )1ат с1агогит укогит 1аис1е8 аЦие У1г{и1ез. и ) (ас!егап4) 111 сопујуцз риег! шо^ебИ, и! сап1агеп(; саггл1па ашЈдиа, 111 (цићиз 1аис1е8 егап1 ташгит, азза уосе, еС сит 4И)1сте 1Ј ) I 26 Б1ттт1Г1 регс1ие1Ц6пет тсИсеп! 81 а Диптутб ргоуосаг13, Ргоуоса11бпе сег4а1о: 81 У1псеп1, сари1 бђппђНо: Уегћега^о т1;га уе1 ех(га рото^г1ит