Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1227

пренеразило то тпто је вода у Адбанском Језеру била необично надшила. У сред највеће детње топдоте, без и најмање кигпе, нарасда је бида вода тако да се бујицом прелила преко обале и опустошшха околину. У друга времена сенат би запитао за значење овог пророгнтва струрске арз 7 спексе; али сад би они дали дажно објашњење, те зато буду послати теори у ДелФе. Око зидова града Веје бидо је примирје и између неких Римљана и Вејана новеде се разговор. Тако Вејани дознаду за чудо које се десидо с језером, и један пророк наруга се напорима римским, за које пророчке књиге веде да су узалудни. После неколико дана један римски дентуријон позове тог пророка да дође у поље између зидова и шанца, да му исприча, чудеса која су се десила у његовој кући и онда да му он каже њихово значење. Аруспеке пристане за награду и превари се те се прибдижи римском шанцу. Изненада шчепа старца снажни центуријон и однесе га к својима. Одатле он буде однесен у Рим, пред. сенат, где, на претњу да каже истину, из гдаса кукајући што га је судбина натерала да изда тајну своје отаџбине, призна: свете књиге града Веје уче да Веја не може бити освојена доклегод траје поплава Адбанског Језера, а ако та вода допре до мора, онда ће још напротив Рим пропасти. На скоро затим врате се и теори из Дел®а. На то отпочну копати емисарије да се језеро не би даље прелевало и да се сувишна вода разлева по каналима у околини. Тај посао буде без околшнења предузет и Вејани сазнаду да ће се скоро испунити оно од чега им зависи опстанак. Они замоле преко посланика Римљане да их поштеде, али не нађоше у њих милосрђа. Онда пре но што ће посданици оставити курију, први међу њима каже Римљанима, да њима казна за то неће изостати: као што Веја зацело сад мора пропасти, тако као сигурно прориче исто пророштво да ће скоро после тога Гади заузети Рим. Ади њега не хтедоше чути. Већ је Камил заповедао као диктатор пред вароши и некажњено је довршавао дело које му је спремало пропаст. Римљани су стајали мирно на свом месту и изгледадо је да очекују последицу своје непробојне опсаде; али војска је била подељена у шест одељења и копала је без одмора, свако одељење по шест сати, једну мину која је имада у зору да их Доведе у варошку тврђаву, у Јунонин храм. Пред јуриш запитаће диктатор сенат, шта ће да ради с пденом? Апије Клаудије, унук децемвиров, саветовао је да се он прода у корист државне касе, јер би се тиме могла исплатити војницима плата а не би се морала за то пореза да. разрезује. Против тога устане Пубдије Ллциније, најодличнији међу плебејским конзуларним трибунима; он шта више огласи као неправедно, ако би присутни војници сами поделили међу собом плен који стаје сваког грађанина веће или мање жртве. Стога треба објавити да онај који хоће део од плена може доћи у табор. Тако буде решено и мдад и стар потече к вароши која је бида намењеиа пропасти. Пошто је сад вода била раздивена по пољима а мина готова, Камил се заветује да ће ириредити