Prosvetni glasnik

1228

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

велике игре, да ће иодићи храм Матути, која је господарила на оној тиренској обали, и обрати се молитвама Јунони, чији се храм налазио над путом који је Римљане имао да одведе у варош, обећавајући јој већих части. И његова заветовања не остадоше без плода. Питијском Аполону, чије је пророчиптте било затражило за ДелФе неки поклон, кад је потврдило предсказање оног вејског аруспекса, обећа он десетину плена. После тога у одређени час испуни се мина кохортама, које је сам Камил предводио; међутим су трубе дувале на јуриш, и безбројна војска понесе лествице за напад, да се у исто време са свих страна попну на зидове. Ту, на зидовима, чекали су грађани непријатеља, док је њихов краљ приносио жртву у Јунонином храму а аруспекс прорицао према изгледу жртве: ко богињи принесе од заклатог живинчета део који јој припада, тај ће победити. То сазнаду Римљани који су били под земљом, искоче напоље, отму комађе од жртве и Камил их принесе Јунони. С тврђаве они се рашире без отпора по граду и отворе најближе капије нападачнма. Плен је чак и самим победиоцима био неочекивано богат и велики. Све добије војска; само непријатељи које беше покољ поштедео буду продати у државну корист. Већ је све покретно добро било изнесено из празних зидова, само су накит и статуе богова били још недирнути. Јунона беше примила један храм наАвентину; али сваки је дрхтао . да додирне њен кип: што је смео без смртне опасности да учини према етрурској вери само један свештеник из нарочитог племена. Неки који имадоше храбрости да помакну статуу с њеног места, изабрани витезови, отидоше у храм у чистом свечаном оделу и запиташе богињу, да ли пристаје да иде у Рим? Добише потврдни одговор и статуа се покрете сама и пође за њима. С тог храма посматрао је Камил дивоту освојене вароши, док су освајачи купили њено нечувено благо. Он се сети претње вејске и зависти виших сила на превеликој срећи, те стане молити небеску богиЊу да отклони несрећу од града. Док се он сад, пошто је изговорио молитву, по обичају, окретао у кругу на десно са забрађеном главом, саплете се и падне; изгледало је да је тиме добра богиња за. довољила судбу, а Камил не обраћајући пажњу на опомену, раздражи богове невиђеном помном и охолошћу свог тријумФа: Јупитар и Сол (Сунце) гледали су .га где се пење на колима у која беху упрегнута њихова четири бедца на Капитол. Ту вожњу он је платио ирогонством из Рима, а Рим разорењем. Нибурову хнпотезу у главном, и ако с ограничењима и изменама, примили су доста њих; али она јенашлајош више противника. Против Нибура су се изјаснили на пример А. \У. 8сћ1е§'е1 (у својој рецензијн о Нибуровој Историји), Ваксмут (АИеге СезсМсМе с1. гбтЈвсћеп 81аа18 стр. 19—23), Веск (Ер1сп818 1]иае8Нош8 (1е Мб1. гот. апШјшзктиз ћтНђиз е!; тепШе, Л.ајпц. 1830), ћасћпшт, (Бе 1оп1. ћЈл'И, I. 1822. стр. 18 и д.), Ваћг (Еот, 1лиега1иг§е8сћјсћ1,е 1844. I § 32), Согззеп (Оп§1пез

Ј,