Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

1243

Геогр. ареал: јужна Француска, јужна Италлја, Сицидија, Далмација, Грчка, Тракија, БугарсКа, Крим. 65. ТггјоИит Шдориз Роигг. (Синонии са Тг. зшугпаеит Во1бз). (Сравни: А11§ет. 1зо1. 2. КаЉгиће 1896). По утринама и сушним пашљацима око Врање (Собина, Ћошка, Валиновачки виногради). Цвета априла, маја. О Цела биљка покрпвена разведеним, покрућим длакама. Стабљике су полегле или усправљене. Залисци су у доњем делу срасли, слободни је део ланцетаст или овално-зашиљен. Дистићи су ситнп овални или срцасти. Цветне главице су на врху стабљике и обично по две седе, подбочене приперком. Чашица је густо длакава, зупци су јој линеарни, затпиљени и ношто краћи од жућкасто-ружичасте крунице. Ја сам већ 1896 г. (на навед. месту) изнео ову новину за нашу Флору и тада сам већ изјавио, да.Т. зтугпаеит Вогзз. (Р1. ог1еп1 II. стр. 121) није друго него синоним од Т. 1адориз Роигг., чије примерке из Ллјона упоредих са нашим. Геогр. ареал: Шпањолска, јужна Француска, јужна Италија, Тракија, Бугарска. 66. ТггјоМит с!а1таИсит Угз ©■ О в У Ј е биљку први описао и саопштио Г. Ничић (Грађа за Фллру окол. Врање стр. 31). По присојним, ређе осојним камењарима и сушним пашњацима жупних крајева. На Сарлаку, Белави, Божурати, Прчевцу; око Сукова, Гаснице, Костура, Суводола, Темске, Станичења и др. места. Цвета маја, јуна. Једногодишња биљка. Стабљика је при основи рутава а при врху обрасла полеглим маљем. Гране су полегле, ређе усправљене. Љпнће је насађено на врло кратке дршке или седи; листићи су клинасто овални или дугуљасти, ребрасти и ивицом рехаво рецкасги. Залисци су при основи овални, при врху ланцетасто зашиљени, покривеии оштрнкавим длакама. Цветне главпце су овалне, најзад здуљене, седе и омотане су лишћем. Чаша је маљава при врху длакава; кришке су .јој линеарне, неједнаке, мекане, најзад носувраћене и дуже од цеви, која има десет уздужнпх нерава. Круница је бела или ружичаста, код горњих цветића је мања, али ипак очевидно увек дужа од чаше. Врло је сличан и сродан са Т. зсаЂгит Г., од којег се разликује меканошћу и млитавошћу грана, дужим цветним главицама, већим круницама, које су увек дуже од чаше, меканим чашиним зупцима, који пмају један танки уздужни перав. Т. зсаЂгит Г. на против има круте гране, округласте цветне главице, ситније крунице, које су увек краће од чаше, шире, боцкаво зашиљене чашине зупце, који су снабдевени једним дебелим уздужним нервом.