Prosvetni glasnik

1194

ПРОСВЕТНИ ГДАСНЖК

25.700 рукописа 1 ). Управник је библиотеке митрополит капуански, у библиотеци ради 14 чиновника. — Скупштинска библиотека има 90.000 св., 235 карата, 100 атданата, 273 часописа, и буџет од 25.000 динара. — Сенатска библиотека има 70.000 св., 13.000 брошира, (60 штамп. првина) и 300 рукописа. — Ђојничка библиотека има 55.792 св., 7491 броширу, 63.844 карте, и 265 атланата. Вибл. акад. наука има 68.000 св. 26.000 часописа и т. д. Волоња: универзитетска са 303.000 св. (880 штамп. првина), 5000 рукописа, и буџет од 8.220 динара. Читано је у б %бл. 1894 год. 21.342 св. и 198 рукописа, ван библ. читано 1.907 св. — Оиштинска има 241.985 св., 2.718 рукописа, 38.000 писама и аутограФа, 140 карата, и буџет за књиге 8.700 д. Читано је 1900 год. у бибдиотеци 25.749 св., ван библиотеке 747 св. Соба за читање има места за 140 лица, а сама библиотека смештена је у 19 соба. Флоренц има 5 бибдиотека: Народну која је 1898 год. имала 1,009.132 св. 18.322 рукописа, 93.718 музикалија, 7962 цртежа, 282.234 писма и 957 повеља. Читано је 1897 год. 70.369 св. и 4854 рукописа; ван библиотеке читано 6843 св. и 34 рукописа. Буџет за набавку књига био је 30.000 динара. — Медичи-Лоренцова библиотека имала је 1899 год. 10.472 св., и 9676 рукописа. Читано је те у бибд. године 1021 св. и 5431 рукопис, ван библ. читано 65 св. и 19 рукописа. Буџет 2000 динара. Библиотека је смештена у 18 соба. — Библиотека Маруцелијана имала је 1899 год. 140.000 св. (620 штамп. првина), 1500 рукописа, 17.000 резарија. Читано је 1898 год. 67.459 св. и 1515 рукописа; ван библиотеке читано 4269, на страну дато 109 св. Буџет је имала 7298 динара. — Библиотека Рикардијана има 33.309 св. 3891 рукопис. Читано је 1898 г. у библиотеци 4595 св. и 1818 рукописа, ван читаонице читано 277 св., и 19 рукоииса. Буџет јој је био 510 динара. — Философско-филолошка библ. има 38.000 св., 3000 класичних дела, и 170 рукописа. — Медицинско-хируршка има 37.000 св., 15.500 кдасичних дела и 100 рукописа. — Научно-литерарна има 22.000 св. Ђенова има три библиотеке: унжерзитетску са 115.100 св., 1586 рукописа. 4661 аутогра® у 39 св. Читано је 1899 год. 27.791 св. ван библиотеке 1729 св. Буџет 8380 динара. — Грађанску Беријеву библ. са 72.377 св. (104 штамп. првине), 800 рукописа, 113 аутограФа. Читано је у њој 1898 г. 100.272 св. и 646 рукописа; ван читаонице 696 св., буџет је имала 10.000 динара. — Библиотека мисиониреког друштва има 50.000 св. (100 штамп. првина,) и 60 рукописа. Буџет 400 динара. Милано има три библиотеке: унжерзитетску са 209.800 свезака, 109 рукописа, у њој је читано 63.758 св., узето на зајам 3182 св. Буџет

') У Ватиканској библ. највећа је библија на свету која је тешка 320 у,, и једва је три товека носе. Библија је на еврејском језику.