Prosvetni glasnik

13 72

ПР0СВЕ'1НИ ГЛАСНИК

ДЕЧЈА ПОИХОЛОГИЈА

Данас се у велико изучава психологија детета. Нарочито у Немачкој и Енглеској многобројни исихолози су се искључиво одали тој грани научној. Нема спора да радови исте врсте не оскудевају у латинским земљама, у Француској, нарочото у Италији, на пример 8а §§1 сН Р81Со1о8'1а с1е1 ВатМпо од Паола Ломброзо. Али не може се иобити -да су у тим иитањима научењади у Великој Британији, С.једињеним Северо-Америчким Државама и на немачким университетима далеко измакли испред научењака својих другова у латинским земљама, нарочито испред Француских научењака. Ваља само поменути дело Фрајера, Стенли Хала, Сулиа, Галтона. Нарочито Стенли Хал прикупио је драгоцене податке о укусу и мишљењима сасвим мале деце и о њиховим играма. За изучавање тих питања посто.је у Енглеској два нарочита друштва: ВгШзћ СМШ бГис1у АззосгаИоп СММћооЛ и 8осге^у. У Немачкој, психолози детета не обраћају пажњу толико на чисту науку колико на нрактичну примену, педагогију. Они хоће да поставе границе мишићног и умног рада, за који су њини „предмети* снособнн. Већи део тих изучавања износи се у одличном периодичкои часоппсу Кгш1ег 1'еМсг. Благодарећи њиним напорима, надати се да ћс се у скоро решити озбиљно патање о преоптерећивању деце у гаколи. Г. Барн и мис Катарина Дод и још други изучавају нсихологију детета при нрелазу из забавишта у основну школу. Онп пореде дата која су прикупљена у мушким школама са датима прикупљеним у женским школама; они изучавају разлику која постоји између школа на селу и школа у варошн, вероисповедних школа и школа којима су на челу мирјани. Најзад, они су се постарали да приберу податке у све трп великегерманске земље, у Енглеској, Немачкој и Сједињеним Државама. Метод њихова рада врло је прост. Имајући у руци потребна овлашћења, они се за време одмора разговарају са ученицима, бележе њихове одговоре на врло општа питања, која се увек постављају у једном облику.. Г. Барн, ношто је обишао школе у Лдндону и Сан-Франциску, утврдио је, на пример, да настава историје није ни намало солидном основу, да се нагоне деца да памте чињенице без разумевања и самих речи. Ниједно дете од девет до десет година које је испитивао Г. Барн не зна ни приближно да каже шта је то монах, замак, витез и тако даље. У петнаестој години, две трећине ученика једва су мало измакли у томе погледу. Мис Катарина Дод је већ објавила у више часописа најинтересантније „школске интервјуе". Она држи за извесно да ученици никако не.