Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1373

разумеју историју, тојест да се прошдвст не предаје рацноналном методом. Она је хтела да сазна да ди се бар садашњост предаје тако да ученици могу имати чисте и одређене појмове. Шта више, она је испитивала у садашњости и оно што је предмет најобичнијих свакодневних разговора, и оно што се тиче самога школског рада. Она је дакле поставила ученицима енглеско лондонских школа, исто тако и ученицима сеоских школа и у парохијским школама Линколншира, — оваква питања: „Шта је то полицајац (роИсетеп), иисмоноша (розГтапЈ, војник, краљ, проФесор, члан Парламента, црнац, школска комисија (81гоос1 ВоагА)? Да поменемо да реч роИсетеп значи не само војник. који мотри на ред у вароши (француски 8ег§еп<; с1е \'Ше), но и жандарма, пудара, пољака, и т. д. Исто тако, реч ро$1тап, коју смо ми мало час превели са писмоноша, значи још и сваки мањи чиновник поштански. Велика већина испитиване деце — дакле не сва деца, — одговара правилно на питања о нолицајцу, писмоноши, војнику и краљу. Али, што се осталога тиче, какав хаос! Ево какав је резултат анкете о томе шта је то нроФесор, члан Парламента и т. д. Знало је да више мање правилно одговари, када је било питање о проФесору: 37%; о члану Парламента 71%, о црнцу 63%1 о школском одбору 39%- Пада одмах у очи да деца боље разумеју које су дужности једнога законодавца но дужности проФесора. То долази отуда што су у кући чули како отац говори о изборима, о дебатама у оба дома, иснрва их је то занимало, и они су то по могућству памтили. Мис Дод пореди појмове лондонских ученика са по.јмовима малих сељака из Љнколншира, и налази да сеоски ученици скоро исто тако разумеју парламентаризам као и њихови другови у Лондону. (67%, према 75%)- Дрнац ужива исту наклоност коју лорд и посланик: 67% сеоских и 70% варошких ђака знају шта је то. Али када је реч о нроФесору или школском одбору, разлика је огромна; од сеоске деце 8°/ 0 зна шта је то проФесор и школски одбор. ГТређимо на саме одредбе. Ево неколико које се тичу полицајца: полицај чува наше куће и хапси пијанице; — то је човек који хапси убице; — он одводи лоиове; — то је један велики човек који стоји на углу улице и не да да свет скупља и закрчује улицу; — он гледа да се ми покоравамо законима; — то је господин (а депИтеп) који се јавља када људи праве ларму." Све су то одредбе лондонских ученика. — Види се да свако дете посматра само по једну од многобројних дужности полицајца. Претпоследњи одговор је очевидно Фраза коју је дете у кући научило од свечаног и високопарног оца; једно дете никада не може да створи тако апстрактан појам. Пређимо на мале сељаке. „Полицајац је човек који иде по вашарима, да хапси пијанице када се потуку; — полицајацје онај који води скит-