Prosvetni glasnik

1404

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Према томе, заиремина целокупне воде на зомљиној површини према запремини целе земље изгледала би као један кубни сантиметар према коцки, к °ј°ј Ј е ивица скоро 28 сантиметара, јер овака коцка има у себи 21952 куб. сантиметра.

12. Ако на бемљи има 1600 милиона људи, жена и деце, да ако свако чељаде једно на друго запрема простора по 50 кубнпх десиметара, онда сви живи двоношци запремају нростор 1 600 000 000 X 60 = 80 000 000 000 куб. десиметара или 80 .чидиона кубних метара. А то је запремина тек 0,08 илн 2 / 25 кубнога километра (јер у куб. километру нма 1000 милиона куб. метара па је: 80 : 1000 = 0,08). Прсма томе, сви земаљски двоношци стали би — наслагани једно на друго — у једно квадратно језеро, које бн бпло дугачко и шнроко но један кнлометар и дубоко 80 метара. А та би занремина изгледала ирема запремшш земљо од прилпке онако, као кад би се упоредила једна квадратна плочлца 3 милиметра дугачка, 3 милиметра широка н 0,1 милиметра дебела према некој лопти која би имала нолупречник 14 метара и 6 десиметара. Јер је запремина дотичиога језера мања од запремине земље 13 562 милијарде иута. И ако се запремина дотичнога језера ирестави као кубни милиметар — односно као она квадратиа нлочина — онда се запремина земље може преставнти као лопта која. је 13 562 000 000 000 пута већа од запремине дотичног језера; н та лопта морала бн запремати 13 562 000 000 000 куб. милиметара или 13 562 куб. метара. А полупречннк такве лоите бпо би 14 метара и 6 десиметара. В.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Земл,а без штампе. — Та је земља — Персија. Док Царнград и Каиро имају вал,ане иггампарије, које растурају но свету много журнала н књига, Персија се до сад користи само литограФисаннм производима туђих књига п новина, чији је број, узгред буди речено, врло ограничен. У ночетку XIX века била је у Табрису штампарска машина с покретним словнма, која је наштампала извесну колнчину књига; ну у брзо је избачена из употребе. Два су узрока неиоиуларности штампарије у Персији: прво, што праве црте из којих су састављена слова вређају уметничко осећање Персијанаца; друго, што нри штамиању књига, нисмена губе свој облик. Разлозн, који приморавају Персијанца да у највишем ступњу цени и поштује доброг калиграфа, у исто време одвраћају га од, тако рећи, незнатиих штампаних слова. Лепо иаписанн рукопис, може се рећи, чини му исто тако задовољство, какво би чинило љубитељу и скупљачу реткости аутогра® каквог великог човека или слика којег старинског вештака. У недостатку рукописа Персијанац је задовољан литограФисаном копијом рукописа, само ако оиа има облик рукописа преписивача. Тешко је замнслпти колика се пажња поклања калиграфији на Истоку; довољно је рећи, да људи с великим образовањем годинама уче лепо