Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1283

из предмета, које ће предавати. Они имају илату и положај виших учитеља средњих школа, Чд. 28. Редовна нредавања на Университету држе професори, доценти и учитељи, а нередовна, јавна и бесдлатна предавања могу држати чланови Академије Наука и друга лица, којима то сенат, по предлогу Факултетског савета, за одређено време одобри. ПроФесори могу држати приватно и друга предавања ван своје струке. Према потреби могу се призната стручна лица употребити као хонорарни проФесори. Избор ових лица и њпхову награду одређује мннистар по предлогу Факултетскога савета. Награда не може бити већа од 3000 динара на годину. Чл. 29. Основна је плата редовних нроФесора Университета пет хиљада динара на годину. После сваких пет година службе иовншава се плата за хиљаду динара, тако, да после 30 године службе професор добија 10.000 динара на годину, с којом платом може бити стављен у ненсију одмах или после навршене 35 године. Ректор има годишњи додатак од 2500 динара, а декани по 1200 динара Чл. 30. Основна је плата ванредног професора 3600 динара на годину, а петогодишње повишице по 600 динара тако, да после 30 године службе добива плату од 7200 динара на годину с којом може бити стављен у пенсију. Чл. 31. Доцентима одређује министар нлату према броју часова до 3000 динара по предлогу Факултетскога савета. Доцентске године службе урачунавају се у сталну службу, кад доценат * постане про®есор. Чл. 32. Асистентима одређује плату мннистар по предлогу факултетскога савета. Кад асистент добије указну службу, онда му се године асистенске службе рачунају за пенсију. Чл. 33. Редовни се професори постављају на цео жнвот. Они се из ове службе могу отпустити само по лредлогу университетског сената, ако нису навршпли десет година указне службе. А не могу бити ни у другу службу премештени ни у пенсију стављени без свога пристанка нли без одлуке Университетског сената, осим ако су навршили 30 година про®есорске службе (чл. 28) или су таво ослабели, да не могу стално вршити своје дужности. Чл. 34. ПроФесори су у излагању науке слободни. Они се могу служити државном архивом и другим државнмм установама ради научнога истраживања, као и члапови Академије Наука.