Prosvetni glasnik

наука. и нлстава

1299

чностима сем патријарха Јована. Ту су ио дна пнсма за Ива Ришњанина и војводу Грдана и по једно за Вуја и све главаре српске. Сва су писана у Мантови 10. новембра 1610. год. Дакле, хронолошки долазе посде оних горе наведених и по њиховој садржини види се да је војвода у размаку једних и других преговарао с посреднидима српских главара о акцији против Турака и слао у те стране свог повереника Хиподита Дентелија, да увери гдаваре о својој доброј вољи, о заузимању за њихову ствар и да им саопшти појединости од значаја, зато је молио да се његовим повереницима верује за све што буду рекли. 135 ) А посредници војводе мантованског код српских главара била су двојица од горе поменутих прогнаника дубровачких, Марин Растић и Јаков Ђорђић, о којима је већ речено да су се у току 1610. и 1611. год. бавили у Турину и у Мантови. У оним писмима датованим у Мантови 10. новембра 1610. год. војвода их помиње као своје поверенике, који заједно с Хиподитом Дентелијем имају да однесу његова иисма и усмене поруке гдаварима српским. Ну миого значајнији радник на овоме и посредник војводин био је Вујо, брат Ива из Рисна. Преко њега се управо радило код војводе Грдана, патријарха Јована и гдавара српских, и да би дакше и безбедније могао преговарати с војводом, онје у дето 1610. год. ишао у Мантову, зато га војвода спомиње у писмима од 7. августа, и велл да му је овај донео писма и поруке од војводе Грдана, патријарха и главара, којима опет он по том истом одговара. У тим писмима војвода је нарочито нагласио како ће Вујо својим усменим саопштењем имати да допуни његова писма. 136 ) Али посредничка улога овога постаде још значајнија пошто му погибе брат Иво, 13 ') зато га которски провидур Јероним Молии врло често помиње у депешама из 1611. год. У депеши пак од 9. априла 1611. год. Молин извештавајући Сенат о војводиним писмима од 10. новембра 1610. год., како их је добио од Јакова Пасквалија, вели да их је овај добио од Вуја, а њему их донео

135 ) 8епа1х> 8есге4а, Ђгарассг Лег геИ. е ргог>. гп ЂаЛтагга, Шга ап. 1611. 13в ) >; ...Х' атогеуо1е2га еће V. 8. 111 та т! тоз4га пе11а виа 1е(Лега рог(;а1апп <1а1 8 Г ' Соп(;е Уиш е г1сеуи1;а <1а1Г ашто ппо соп ^агЛо аСеИо сће е11а ве пе рио рготеиеге ^гаЉвЈта соггхвротЈепга® (У војводину писму Грдану) ..Љв авеШшве раго1е (Јеиепп с!а1 81§ ге- Соп1;е Уи1о &а1;е11о (И У. 8. аопо вШе (11 8т§о1аг соп(Итеп1:о а11а 1Шега сћ' е1 т' ћа ргевепШо а поте сИ 1и1, опДе соп тЈо |?гап р1асеге те 1е (Исћгаго (И аЈГеШопе е§иа1е а11а §гапс1е атогеуо1егга »иа, Ц сће зага сопозсхгИо с!а V. 8. диапс!о р1асега а N. 81§ Г- 1сИо, сће 10 пп 4 гоуо т со1ев1:е рагИ. 1п1;ап1;о г1те1ЈепДопп а с)ие11о сће сИ рш 1е сИга а тјо поте евзо 818 г " Соп1е Ушо...« (У писму Иву Ршпљанину). 13 ') Иво Ришњанин иогннуо је у ночетку 1611. шд., а убили су га Паштровићи. Па како је Иво био султанов поданик а Паштровићи млетачки, то се Ивов син Стјеио и стричеви му Вујо и Михаило пожалише которском провидуру те овај састави суд добрих људи, који у аирилу те године створи умир и донесе пресуду, врло интересан прилог народном суђењу умиром.