Prosvetni glasnik
I
БЕЛЕШЕЕ
Занимљипа иресуда између учитеља и свештеиика из 1843. године * * * У варошици Крупњу, округ подрински, био неки учитељ, који се није слагао са свештеником. Због неслоге су дошли на послетку и пред суд округа додринског, који је 26. маја 1843. г. (Вр. 72) донео и пресуду, којом је учитељ кажњен. Г. Селимир Панић, садашњи судија у Лозници, био је добар, па нам је преписао ову пресуду, и ми је саопштавамо читаоцима Пр. Гласника сасвим верно, како је у судској архиви сачувана. Ево те пресуде: „Суд окружија подринског расмотривши испит свој над Мићом Јевтићем, председатељем примирителног суда Крупањског под 28 Априлом учињени, а тако и цео акт у предмету томе и одговор истог учитеља под 1 Мајом дани, увидио је да су не један иут Крупањци тужили и тражили да промену учитеља, и да нм није уважена тужба, а и сада наведпш како је учитељ попа Симу Тодоровића био и косу му почупао, које (је) заиста од учитеља не мала непристојност била, а к' тому, као што је и из његовог одговора видети јасно, да он ни најмане иоњатија о Србској Граматици нејма и као што никакове важности ни тужба ни одпор у себи несадржавају, осим боја што је побио с нопом. Решава: да учитељ иремести се из Круиња гди у дојња окружија, у коима се налази влаха, јербо је и он вла, гди може на влашком јсзику и то малу дечицу учити, а гато се тиче боја, што је нопа напао, будући да је и попа после тога опет на учитеља пред сресши начелником напао и повратио учитељу и због тога је отлучен њиовом властију од чинодејства за то да плати попу 10 талира". Читаоци наши могу видети из овепресуде: 1. да неспремна и неуредна учитеља грађани и пређе нису трпели; 2. да је веома ружно а и штетно кад учитељ не живи у пријатељству са свештеником; 3. да је граматика и пређе веома цењена и да, је суд окружни водио рачуна у колико и како учитељ разуме граматику; 4. да је и окружни суд решавао: да ли да се неки учитељ премести из једнога места у друго; 5. да је било туђинаца, којима је поверавано да васпитавају српску младеж, без сумње што није било довољно домородаца, који би то могли боље чинити. Љ. М. Пр.