Prosvetni glasnik

1438

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и пиеао опширније Али ако се досад изнесени рад ове двојице упореди, јасно Је да се Генези пре може сматрати твордем извештаја о састанку главара у Кучима него ли Јахија, јер кад у раду једног и другог потражимо података, који одговарају гдавним одељцима извештаја а поглавито догађаја у њему, лакше ћемо наћи тога код Ренезија. Ну за што потпунији з за што тачнији суд о томе треба имати нарочито у виду један Факат, а то је: да је Ренези био врло неискрен ари вршењу иослова врло иоверљиве ирироде. При таквим пословима он је ревносно вршио улогу достављача. Али је иптсЈзесно ири том запазити и други Факат : да .је он достанљао не само што му је било поверено или што би дозпао, већ је и сам измишљао много што шта, тако да му је то постало не забава већ занат. Према томе није никакво чудо што ]е овај, у намери да што боље протури своје лажи, створио не само онај извештај о састанку и договору народних главара у Кучима од 8. септембра 1614., већ и још један досад неиознат, опет о састанку тих истих главара у Кучима, само нешто раније, од 14. јула те године. Овај други, али по времену ранији, Ренезијев извештај јесте кључ за решавање постављенога задатка. Он је врло интересна потврда раније изнесенога рада и суда о Ренезију, и пружа података, које ирво треба изнети па на основу њих доћи до поузданог закључка о творцу дртгог извегатаја. Зато, дакле, да се нрво задржим на њему. (СВРШИИЕ СЕ)

КАРШЕР СТАРИЈЕ ТРАДИЦИЈОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ РИМА

(СВРШЕТДК) Ипак знатнији историци после Швеглера махом су против Нибурове теорије. Ине (1ћпе) се нотпуно нридружује Швеглеру; он вели на пример за историју краљевства (Коппбсће ОезсМсМе I 1 стр. 93): Она не ночива ни на историјским документима нити на истинском предању, него је вештачки начињена у релативно позно доба и са свесном намером, н она се састоји у главном од покушаја да се историјски објасни постанак политичких установа, религијозних и грађанских обичаја, имена места и грађевнна и нејасни народни погледи на преисторијско време. Момзен се на једном месту у својој историји (I 8 219) изражава овако: Али талијански народ није спадао и не спада међу нарочито песнички обдарене народе; Талијанцу недостаје страсност срца, тежња да се човечанско идеализира и да се оно што није живо начини човечанским, и стога „свјатаја свјатих* поезије (АИет /и с!еп роеИвсћ уоггиртеЈее ће§аћ1еп КаИопеп §ећог!;е ппс1 §ећбг1 с1Је ЛаИегпвсће шсМ; ев Гећ1(; (1ет ИаНепег