Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВА

1473

би аутори хтеди сматрати овај „слој превртања" као један самосталан сдој Сунчеве атмос®ере. Међу овима је иКлгсћћоЛ Друји му пак поричу тај карактер и сматрају га као један (управо горњи) део саме ФотосФере. Говорећи о спектрима буктиња (факула), ми смо узели, да су то испупчења изнад ФотосФериног нивоа. Пошто сиектар њихов нема никакву битну разлику од обнчнога спектра чисте ФОТОСФере, то се мора узети једно од овога двога: или да је та апсорпциона средина (слој превртања) нодједнако распрострањена изнад ових буктиња, или да се сматра као саставни, горњи део ФОТОСФере. Ми ћемо заједно са г. Ог. Ј. 8сће1пег-ом узети, да „слој превртања" није самосталан слој Сунчеве атмосФере, већ да је то само најгорњи део Фотосфере у коме има врло мали број или готово и нема никаквих суспендованих кондензационих продуката, какви се налазе у доњој ФОтосФери и који у облику цирусних облака пливају на доњем делу тога слоја. До истог резултата, само другим путем, дошао је и N. Боску.ег. ХромоеФера Најважнији снектросконски резултати о правој ирироди хромосФере и њених прилика добивени су за време тоталног Сунчевог помрачења од 18 авгусга 1868 г. Тада је употребљен и нарочито за ту прилику спремљен спектроскоп. Али тотална помрачења Сунчева су доста ретке нојаве. те је отуда и напредак знања о саставу хромосФере и протуберанаца ишао доста споро. Ну већ и у самој 1868 год. ћ,оскуег и Јапззеп успели су да конструишу такве спектроскопе, помоћу ко.јих се протуберанце могу посматрати сваки дан и Јрад нема помрачења. То је на сваки начин допринело, да се испитивања умноже и да резултати о природи ових величанствених Сунчаних нредмета буду многобројнији и прецизнији. И још нешто. Н觧1П8, ћ,оскуег и 2б11пег поставили су и једпу интересантну методу, по којој се — а помоћу самога спектроскопа — може посматрати и изглед протуберанаца. Тако се сада могу протуберанце сваког дана посматрати и ио облику њиховом, као и по самом спектру. Сиентар хромосфере и ирошубврчнаца. Спектар хромосФере обично је престављен малим бројем сјајних линија, које су обично водоникове и још неких металних пара, а спектар протуберанаца састављен је од сјајних линија водоника, хелијума и коронијума. Некад се у њиховом сиектру налазе линије и по неких метала, које оне понесу собом још из хромосФериног слоја. Од линија, које се стално налазе у протуберанциним спектрима У о и п § означава следеће, одређене по таласким дужинама: 705'6 (непознат елеменат), 656'3 рџ (линија С, водоникова), 587'6 џџ