Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1481

само рефлектујуКи слој њене атмосфере. Пошто посматрања Јапвбепова о телурским линијама, а нарочито оним, које долазе од апсорпције у воденој пари, утврдише карактер ових линија водене паре, то на основу поменутих одлика Венериног спектра, можемо још тврдити: д а се сасвим всроватно налази и водена аара у њеној атмосфери, та тако значај на и важна материја за органски живот. Марс Спектроскопска испитивања Марсове светлости довела су до интересантних закључака о сличности његове атмосФере са нашом. На овоме пољу радили су Ки1ћегЈ:иг<1 (1863), Ни»'§1П8 (1862 — 1867), 8есс1и, Н. С. Уо§е1 (1861—1873) и Маипс1ег. Резултати Ки 1ћег1иг4-ови нису тако обилати. Он је само констатовао, да се у спектру Марсове светлости разликују ноглавито ФраунхоФерове линије: С, I), Е, ћ, Р и С. При овоме он нарочито напомиње, да је опазио знатно одступање 1)-линије Сунчевога од исте линије Марсовога спектра. Ну V о § е1 је нашао, да то одступање долази од непотпуности у инструменту или од нетачнога мерења. 8ессћј-јева посматрања на спектру ове планете нису стекла ничега новога, осим што је, упоређујући Венерин и Марсов спектар, констатовао тачним мерењем у спектру последње иланете линије 1). ђ, јР , 6 и Н; али није видео карактеристичне тамне линије у дрвеном делу овога спектра. Н觧1пз је урадно негато вигае. Године 1864 приметио је, да је интензитет спектра иза Г-линије веома ослабљен услед читавог низа тамних пантљика, које су биле готово на једнаком међусобном одстојању. Ове је пантљике доцннје номоћу .јаче дисперзије разложио у линије. По његовом мишљењу, узрок те апсорнције у овоме делу спектра, долазн од преовлађивања црвених зракова у пданетиној светлости. Он је 1867 видео опет апсорпционе линије у плавом и виолетном делу спектра. само их није могао тачно измерити с тога, гато је сам спектар био веома сдаб ,па није могао деФинитивно реншти, да ди се те диније подударају са Сунчевим или су произведепе апсорпцијом у Марсовој атмосФерн. Даље је нагаао, да постоје апсорпционе линије и пантљике и у црвеном делу спектра, међу којима је линију С особито тачно измерио. Овом иридиком констатовао је, да је водена иара у Марсовој атмосфери веома обилато расирострањена и први показао вероватноћу, да &е беле иоларне иеге указивати на огромна снежна иоља, а ово мишљење данас тешко може бити далеко од истине. МаипДег је нагаао, да су у спектру джне поларне пеге особнто јаене жута и зелена боја, а црвена боја напротив тамнија. У спектру пак остадог Марсовог обода, констатовао је обрнути распоред. Много су обилатија испитивања Н. С. Л 7 о§е1-а. И он је испитивао спектар Марсове светлости онда, када је планета стајала високо изнад хоризонта. Под оваким околностима он